srpski

Извор: Викиречник

srpski

srpski (српски, ћир. српски)[уреди]

Прилог[уреди]

srpski, прил.

Придев[уреди]

srpski -а, -о, прид.

Облици:

  1. -a, -o [1]

Значења:

  1. Koji se odnosi na Srbe i Srbiju. [1]
  2. Manji nakovanj za otkivanje kose. [1]
  3. Kuća bez trema koja je užom stranom okrenuta prema ulici. [1]
  4. Crveni obojci. [1]
  5. Vrsta ćilima. [1]
  6. Tkano belo platno bez šara. [2] Ченеј[1]
  7. Tanko, fino belo platno s gušće tkanim uspravnim prugama. [1]
  8. Način pletenja mreže sa jednim provlačenjem igle kroz petlju. [1]
  9. Na način Srba; svojstven Srbima, kao Srbi. [1]
  10. Srpski jezik. [1]

Примери:

  1. Sȑpske dèvōjke trȃži. [3] [4] Помаз Пачир Дероње [1]
  2. Ȉma bȁbica sȑpska, ȉma bȁbica nčmaĺka. Sȑpska bȁbica je na kóĺiău, ůdari se u zčmlji i tŕko se kűje (góre je gvó˙đe pűpĺasto na kňje se kűje). Ako se kűje na sȑpsku bȁbicu, kňsa ňstaje na kňsište (ne mńra kňsa da se skţda sa kȍsišteta). [5] Јаша Томић [1]
  3. U Jarkovcu takvu kuću sa tremom (konkom) i vratima sa ulice u taj trem zovu „nemačkom" ili „švapskom" kućom, a „srpskom kućom" zovu kuću bez trema. [6] Јарковац [1]
  4. Već u Karašovu sam imao prilike da razgledam lepe primerke očuvane kitnjaste nošnje (bela i „srpska" objala). [7] Крашово [1]
  5. A za južni Banat karakteristični su ćilimi koji nose ime „sloboda" ili „srpska sloboda", ćilimi koji u sredini imaju veliko jednobojno pravougaono polje. [8] [1]
  6. Lȅbarica je za lȅbac, od kùdelje il od sȑpskog plátna. [9] [10] [11] Чортановци Бешка Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Долово [1]
  7. Sȑpsko plètēnje ti je ȉsto kȍ i švȁpsko, sàmo ȉma smíce. [12] Ковиљ [1]
  8. Lȇpa príja úme u rumȗnski i sȑpski da ȉgra. Павлиш Бока Фаркаждин [1]
  9. Govòrio je čȉsto sȑpski. Жабаљ [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 9, 35, 36.
  4. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 139.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 166.
  6. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 89.
  7. Јован Живојновић, Кроз јужни Банат (путничке белешке и размишљања). — ЛМС, 255, 1909, 37—64, стр. 63.
  8. Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 77.
  9. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  10. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 60.
  11. Мирјана Малуцков, Ношња Панчева и околине, Нови Сад (Матица српска), 1995, 101 стр, стр. 14.
  12. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]