српски

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

српски

српски (српски, lat. srpski)[уреди]

Прилог[уреди]

српски, прил.

Придев[уреди]

српски , , прид.

Облици:

  1. , [1]

Значења:

  1. Који се односи на Србе и Србију. [1]
  2. Мањи наковањ за откивање косе. [1]
  3. Кућа без трема која је ужом страном окренута према улици. [1]
  4. Црвени обојци. [1]
  5. Врста ћилима. [1]
  6. Ткано бело платно без шара. [2] Ченеј[1]
  7. Танко, фино бело платно с гушће тканим усправним пругама. [1]
  8. Начин плетења мреже са једним провлачењем игле кроз петљу. [1]
  9. На начин Срба; својствен Србима, као Срби. [1]
  10. Српски језик. [1]

Примери:

  1. Ср̏пске дѐво̄јке тра̑жи. [3] [4] Помаз Пачир Дероње [1]
  2. И̏ма ба̏бица ср̏пска, и̏ма ба̏бица нčмаĺка. Ср̏пска ба̏бица је на ко́ĺиăу, ůдари се у зčмљи и тŕко се кűје (го́ре је гво́˙đе пűпĺасто на кňје се кűје). Ако се кűје на ср̏пску ба̏бицу, кňса ňстаје на кňсиште (не мńра кňса да се скţда са ко̏сиштета). [5] Јаша Томић [1]
  3. У Јарковцу такву кућу са тремом (конком) и вратима са улице у тај трем зову „немачком" или „швапском" кућом, а „српском кућом" зову кућу без трема. [6] Јарковац [1]
  4. Већ у Карашову сам имао прилике да разгледам лепе примерке очуване китњасте ношње (бела и „српска" објала). [7] Крашово [1]
  5. А за јужни Банат карактеристични су ћилими који носе име „слобода" или „српска слобода", ћилими који у средини имају велико једнобојно правоугаоно поље. [8] [1]
  6. Ле̏барица је за ле̏бац, од ку̀деље ил од ср̏пског пла́тна. [9] [10] [11] Чортановци Бешка Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Долово [1]
  7. Ср̏пско плѐте̄ње ти је и̏сто ко̏ и шва̏пско, са̀мо и̏ма сми́це. [12] Ковиљ [1]
  8. Ле̑па при́ја у́ме у руму̑нски и ср̏пски да и̏гра. Павлиш Бока Фаркаждин [1]
  9. Гово̀рио је чи̏сто ср̏пски. Жабаљ [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 9, 35, 36.
  4. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 139.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 166.
  6. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 89.
  7. Јован Живојновић, Кроз јужни Банат (путничке белешке и размишљања). — ЛМС, 255, 1909, 37—64, стр. 63.
  8. Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 77.
  9. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  10. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 60.
  11. Мирјана Малуцков, Ношња Панчева и околине, Нови Сад (Матица српска), 1995, 101 стр, стр. 14.
  12. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]