spajati

spajati

spajati (српски, ћир. спајати)[уреди]

Глагол[уреди]

spajati, {{{вид}}} непрел.

Категорије: об.


Облици:

  1. spȃjam [1]
  2. spȍjim [1]

Значења:

  1. Dovoditi u istu zajednicu, združiti rojeve pčela. [1]
  2. Spajanje dvaju gvozdenih predmeta tako da im se krajevi preklope. [1]

Примери:

  1. Spájaju se da bȕdu jȁči, dvȃ slabíća, kod spájānja ȍba rȍja se popŕskaju da se ne túku izmed sèbe. Деспотово [1]
  2. Spȃjamo ròjeve, jèdnu mȁticu ȕbijēmo, nàrežēmo lȕka, pòprskamo mȅdom i ràkijom da se òpiju pa i spȃjamo. Суботица [1]
  3. Kad òstane drúštvo bez mȁtice, spájaju se s drȕgima. [2] [3] Дебељача Моровић Нештин Черевић Бешеново Обреж Нови Карловци Сомбор Бачко Петрово Село Каћ Кикинда Бочар Радојево Српска Црња Меленци Пландиште Велико Средиште [1]
  4. Sàmo okrúglo i u čètir ćòška se tàko [radi], a flȁh — tȏ dòlazi tàko [na spajanje]. Òvo se zòve várēnje na spájānje. [4] Нештин [1]
  5. Dògodī se da preko zíme ùgine mȁtica, pa pčȅlār trȅba da zàmēne z drȕgom mȁticom, ako ȉma u rèzērvu, ako nȇma, trȅba da spȍji drȕštvo sa ònim kòje ȉma mȁticu. [3] Меленци [1]


Изведене речи:

  1. spájānje [1]
  2. spòjiti [1]


Синоними:

  1. iskucavati [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. 3,0 3,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 147.
  4. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]