спајати

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

спајати

спајати (српски, lat. spajati)[уреди]

Глагол[уреди]

спајати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: об.


Облици:

  1. спа̑јам [1]
  2. спо̏јим [1]

Значења:

  1. Доводити у исту заједницу, здружити ројеве пчела. [1]
  2. Спајање двају гвоздених предмета тако да им се крајеви преклопе. [1]

Примери:

  1. Спа́јају се да бу̏ду ја̏чи, два̑ слаби́ћа, код спа́ја̄ња о̏ба ро̏ја се попр́скају да се не ту́ку измед сѐбе. Деспотово [1]
  2. Спа̑јамо ро̀јеве, јѐдну ма̏тицу у̏бије̄мо, на̀реже̄мо лу̏ка, по̀прскамо ме̏дом и ра̀кијом да се о̀пију па и спа̑јамо. Суботица [1]
  3. Кад о̀стане дру́штво без ма̏тице, спа́јају се с дру̏гима. [2] [3] Дебељача Моровић Нештин Черевић Бешеново Обреж Нови Карловци Сомбор Бачко Петрово Село Каћ Кикинда Бочар Радојево Српска Црња Меленци Пландиште Велико Средиште [1]
  4. Са̀мо окру́гло и у чѐтир ћо̀шка се та̀ко [ради], а фла̏х — то̑ до̀лази та̀ко [на спајање]. О̀во се зо̀ве ва́ре̄ње на спа́ја̄ње. [4] Нештин [1]
  5. До̀годӣ се да преко зи́ме у̀гине ма̏тица, па пче̏ла̄р тре̏ба да за̀ме̄не з дру̏гом ма̏тицом, ако и̏ма у рѐзе̄рву, ако не̑ма, тре̏ба да спо̏ји дру̏штво са о̀ним ко̀је и̏ма ма̏тицу. [3] Меленци [1]


Изведене речи:

  1. спа́ја̄ње [1]
  2. спо̀јити [1]


Синоними:

  1. искуцавати [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. 3,0 3,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 147.
  4. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]