Пређи на садржај

smejati se

smejati se

Српски

Глагол

smejati se, {{{вид}}} несврш.

Облици:

[1.1.] -em, se [1]

Морфолошке варијације:

[1.1.] икавски: -, ијекавски: smijati se, екавски: smejati se

Слогови: sme-ja-ti


Значења:

[1.] Smejati se nečemu što je smešno, nekoj priči ili događaju.
[1.1.] U sanskrtu nailazimo na korenski glagol स्मि [2] (čita se) smi u trećem licu jednine स्मयते [3] (čita se) smajate, jedno od značenja je istovetnog kao i u srpskom jeziku.

Порекло:

[1.1.] iz praslavenskog:

Синоними:

[1.1.] smijati se, smeškati, ismevati [1]


Примери:

[1.1.] Vȋčemo: „Gȏl!" — i Madžári što sèdu se jȇdu, a mȋ se smèjemo. [4] [5] [6] Зрењанин, Нештин, Черевић, Велики Радинци, Лединци, Врдник, Павловци, Платичево, Краљевци, Буђановци, Чортановци, Инђија, Шимановци, Сремски Михаљевци, Карловчић, Деч, Добановци, Јаково, Бољевци, Батајница, Чуруг, Равно Село, Госпођинци, Бегеч, Српски Крстур, Српска Црња, Нови Бечеј, Итебеј, Кумане, Међа, Житиште, Шурјан, Бока, Томашевац, Перлез, Фаркаждин, Сакуле, Иланџа, Чента, Баранда, Сефкерин, Борча, Ченеј [1]
[1.2.] Žaráča uzȉma kȍ je govornȋk, koji mȍž da lȁže i da prȁvi vȉcove i da se sméje. Јасеново, Вршац, Крушчица [1]
[1.3.] A òvē se smíjū, kònda su polúdile. [6] Бачинци, Лаћарак Суботица, Сивац, Српски Крстур, Башаид, Меленци [1]
[1.4.] I ȏn se ȍnda sȃm smȉjo. [5] [6] Помаз, Моровић, Вишњићево, Беркасово, Нештин, Мартинци, Чалма, Мартонош, Сомбор, Стапар, Силбаш, Ђала, Српски Крстур, Банатско Аранђелово, Нови Кнежевац, Ново Милошево, Башаид, Нови Бечеј, Меленци, Бата, Сенпетер [1]
[1.5.] Smìjaće se ȏn, mȏra se smìjati. Дероње [1]
[1.6.] Nȃjrádije bi se smȅjo na njèga. [7] Деска [1]
[1.7.] Mȋ se svȅ smejémo š njóme na sòkāk. Нови Бечеј [1]
[1.8.] Smȅjala sam se ot seka Mȉlice, nȁše pudàrice. Дињаш, Ново Милошево, Итебеј, Зрењанин, Ченеј [1]
[1.9.] Dȁnica se smìje òd nās. Српска Црња, Српски Крстур [1]

Изрази:

[1.10.] ˜ nekome u brk ("otvoreno ismevati nekog"). [1]
[1.11.] ˜ nekome iza leđa ("podsmevati se nekome"). [1]
[1.12.] ˜ ko ždrebe ("stalno se smejati"; "Fȕrt se sméje ko ždrȇbe"). Вршац [1]
[1.13.] RSB] [1]
[1.14.] smejati se ko lud na prst ("isto"). [1]
[1.15.] ˜ ko prost na brašno ("isto"). [1]
[1.16.] ˜ ko lud na brašno ("bez razloga se smejati"). Футог, Ковиљ, Вршац, Јасеново [1]
[1.17.] ˜ ko prostulj Црвена Црква [1]
[1.18.] Ni iza odžaka se nesmijati ("biti uvek ozbiljan, preozbiljan"; "On se ni iza odžaka ne smije"). Силбаш, Товаришево, Обровац, Бачка Паланка [1]

Асоцијације:

[1.1.] [[]]

Изведене речи:

[1.1.] [[]]



Преводи

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Sanskrt:[[1]]
  3. Sanskrt:[[2]]
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 159.
  5. 5,0 5,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 312.
  6. 6,0 6,1 6,2 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 23.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 64.