смејати се

смејати се

Српски

смејати се (српски, lat. smejati se)

Глагол

смејати се, {{{вид}}} несврш.

Облици:

[1.1.] -ем, се [1]

Морфолошке варијације:

[1.1.] икавски: -, ијекавски: смијати се, екавски: смејати се

Слогови: сме-ја-ти


Значења:

[1.] Смејати се нечему што је смешно, некој причи или догађају.
[1.1.] У санскрту наилазимо на коренски глагол स्मि [2] (чита се) сми у трећем лицу једнине स्मयते [3] (чита се) смајате, једно од значења је истоветног као и у српском језику.

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Примери:

[1.1.] Ви̑чемо: „Го̑л!" — и Маџа́ри што сѐду се је̑ду, а ми̑ се смѐјемо. [4] [5] [6] Зрењанин, Нештин, Черевић, Велики Радинци, Лединци, Врдник, Павловци, Платичево, Краљевци, Буђановци, Чортановци, Инђија, Шимановци, Сремски Михаљевци, Карловчић, Деч, Добановци, Јаково, Бољевци, Батајница, Чуруг, Равно Село, Госпођинци, Бегеч, Српски Крстур, Српска Црња, Нови Бечеј, Итебеј, Кумане, Међа, Житиште, Шурјан, Бока, Томашевац, Перлез, Фаркаждин, Сакуле, Иланџа, Чента, Баранда, Сефкерин, Борча, Ченеј [1]
[1.2.] Жара́ча узи̏ма ко̏ је говорни̑к, који мо̏ж да ла̏же и да пра̏ви ви̏цове и да се сме́је. Јасеново, Вршац, Крушчица [1]
[1.3.] А о̀ве̄ се сми́јӯ, ко̀нда су полу́диле. [6] Бачинци, Лаћарак, Суботица, Сивац, Српски Крстур, Башаид, Меленци [1]
[1.4.] И о̑н се о̏нда са̑м сми̏јо. [5] [6] Помаз, Моровић, Вишњићево, Беркасово, Нештин, Мартинци, Чалма, Мартонош, Сомбор, Стапар, Силбаш, Ђала, Српски Крстур, Банатско Аранђелово, Нови Кнежевац, Ново Милошево, Башаид, Нови Бечеј, Меленци, Бата, Сенпетер [1]
[1.5.] Смѝјаће се о̑н, мо̑ра се смѝјати. Дероње [1]
[1.6.] На̑јра́дије би се сме̏јо на њѐга. [7] Деска [1]
[1.7.] Ми̑ се све̏ смеје́мо ш њо́ме на со̀ка̄к. Нови Бечеј [1]
[1.8.] Сме̏јала сам се от сека Ми̏лице, на̏ше пуда̀рице. Дињаш, Ново Милошево, Итебеј, Зрењанин, Ченеј [1]
[1.9.] Да̏ница се смѝје о̀д на̄с. Српска Црња, Српски Крстур [1]

Изрази:

[1.10.] ˜ некоме у брк ("отворено исмевати неког"). [1]
[1.11.] ˜ некоме иза леђа ("подсмевати се некоме"). [1]
[1.12.] ˜ ко ждребе ("стално се смејати"; "Фу̏рт се сме́је ко ждре̑бе"). Вршац [1]
[1.13.] РСБ] [1]
[1.14.] смејати се ко луд на прст ("исто"). [1]
[1.15.] ˜ ко прост на брашно ("исто"). [1]
[1.16.] ˜ ко луд на брашно ("без разлога се смејати"). Футог, Ковиљ, Вршац, Јасеново [1]
[1.17.] ˜ ко простуљ Црвена Црква [1]
[1.18.] Ни иза оџака се несмијати ("бити увек озбиљан, преозбиљан"; "Он се ни иза оџака не смије"). Силбаш, Товаришево, Обровац, Бачка Паланка [1]

Асоцијације:

[1.1.] [[]]

Изведене речи:

[1.1.] [[]]



Преводи

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Sanskrt:[[1]]
  3. Sanskrt:[[2]]
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 159.
  5. 5,0 5,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 312.
  6. 6,0 6,1 6,2 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 23.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 64.