služiti
Изглед
služiti
Глагол
[уреди]Облици:
Значења:
- Biti sluga, raditi kod nekoga kućne i druge poslove za platu. [1]
- Vršiti vojnu obavezu, biti vojnik. [1]
- Biti od koristi, upotrebljavati se u neku svrhu. [1]
- Biti od koristi, u upotrebi još neko vreme. [1]
- Vršiti neki crkveni obred. [1]
- Uzimati (za stolom) jelo, piće. [1]
Примери:
- Nȃs bílo ù kuću pȕno, pa čȉm sam se zadèvōjčila sam òčla da slȗžim kod gòsn bèležnika i iz njègove kȕće sam se i ȕdala. [2] [3] Шурјан Суботица Мартонош Надаљ Чуруг Дероње Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител Српски Крстур Ново Милошево Зрењанин Јаша Томић Бока Неузина [1]
- Bȉo niki Mȉloš Skrofánov, a ȏn je slúžio i njègov brȁt (bíli su dečúrlija), a nísu ìmali dvȃ šešíra, sámo jèdan — bíli siròmasi ljȗdi. [2] Нови Бечеј [1]
- A mȋ smo ìmali prȇ slúgu. Slúžio je kod mȏg òca dvánajst gȍdina. Жабаљ [1]
- Ȅto, tȏ je prȃva domaćȋnska kȕća; svȉ nas slúžili i svȁšta donesívali, a nȅ ko òna Périna smȑknuta snàva što nijedàred níje kázala: „Slúšte se". Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
- Mȋ smo mórali tȏg dȅdu da slȗžimo. Велики Гај [1]
- Ranȋje se slúžilo po trȋ gȍdine i tȏ kȁko, a dànaske ko d[a] ȉdeš na próvod. Неузина [1]
- A njȉ dvȁ slúžili zȁjedno vȏjsku. Дероње [1]
- Tȃj je vòjāk — tȁj slȗži vòjsku. Помаз Јаша Томић Шурјан Бока [1]
- Podélilo se stȏ dvádeset sȅsīja u pȓvi mȁ (sèsija je trídeset i dvȃ jȕtra na čètr mȅsta: na trȋ mȅsta po ȍsam jȕtāra, a dvȃ jȕtra što čètvrto [mesto] níje pòpunjeno, tȏ je ledìna oko sèla; tȃ [je] slúžila za pȁšnjāk (Me). [2] [1]
- Tr̀ska nam je slúžila, ȅto tàko, kad dȏđe, prodámo. Арадац [1]
- Služiće mi odžaci još ove godine. Ново Милошево [1]
- Slȗži se večȇrnje. Вршац [1]
- Pevȃčko drúštvo pȅva, pópa slȗži. Банатска Паланка [1]
- Pópa slȗži večȇrnje. Павлиш [1]
- Tȁmo se slúžilo nȍvo jȕtrenje. Помаз [1]
- Uzmi, slúži [se]. [4] Суботица Черевић Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
Изведене речи:
Изрази:
- Nìje téško rȃden bȉti, al je téško gȁzdu ˜ Ново Милошево [1]
- vulgslȗži ga srȅća ko budàlu kȕrac Сомбор [1]
- ˜ nekoga ko Boga Јасеново [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 132, 149, 154. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 234.