dvoriti

dvoriti

dvoriti (српски, ћир. дворити)[уреди]

Глагол[уреди]

dvoriti, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -im [1]
  2. dvóriti [1]

Значења:

  1. Stajati pored nekog (pri obedu) iz poštovanja; gostiti. [1]
  2. Brinuti se o nekome, negovati, čuvati. [1]

Примери:

  1. Oni [svekar i svekrva] uglavnom „dvore” svatove — idu od svata do svata, naročito se angažuju oko kumova ( — L Čr; NM NB Km Me) [SSBan 66]. [2] [1]
  2. Domaćin nije sedao za sto dok gosti ne večeraju, već ih je „dvorio”. [3] [1]# Дома̀ћине, ди̏ си да дво́рӣш го̏сте?. Лаћарак [1]# Ку̑м дво́ри го̏сте це́лу но̑ћ. [4] [5] [6] [7] [8] [9] Жабаљ Чортановци Суботица Турија Равно Село Чуруг Госпођинци Ђурђево Каћ Мокрин Ново Милошево Итебеј Меленци Фаркаждин Ченеј Иванда [1]# А о̑н ја̏дан та̏м, каж, дво̀рио де̏цу и во̀дио де̏цу у ше́тњу. Бачинци Бешка Суботица [1]# Дво́рӣ о̀но̄ де́те ко да му је ро̏ђена ма̏ти. Лаћарак [1]# Це́лог ве̑ка га дво́рила, а ни̏шта јој нѝје о̀ставијо. [5] [10] [9] Пачир Турија Равно Село Жабаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Каћ Падеј Ново Милошево Јасеново Ловра Деска Ченеј [1]
  3. Nísi mòja prȃva bȁba, mȁ ma i tȁta tèbe prímili da dvóre, znáš. Суботица [1]


Синоними:

  1. dediti [1]
  2. gledati [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 144.
  3. Вера Милутиновић, Крсна слава у југоисточном Банату. — Рад, 3, 1954, 281—284, стр. 282.
  4. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 309.
  5. 5,0 5,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92, стр. 65.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 19.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 100, 107, 108, 156, 157.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 172, 418.
  9. 9,0 9,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 333.

Напомене[уреди]