sȕknja

sȕknja

sȕknja (српски, ћир. су̏кња)[уреди]

Именица[уреди]

sȕknja, ж

Категорије: прен.


Облици:

  1. suknja [1]

Значења:

  1. Haljina. [2] Деска[1]
  2. Deo donjeg rublja. [1]
  3. Ženska osoba. [1]

Примери:

  1. Níje bílo ȍnda štòfōva, već je bílo pàtisa i sȕknje na kàrnēr, i blúze i kècelje. Бачинци [1]
  2. Svȅ se òd vune nòsilo — i màrama, i sȕknja, i kòstīm. Елемир [1]
  3. Jȃ sam stȁra, nȍsim svȅ i svȁšta, pa kad mòjoj ćérki ne vàlju sȕknje, ȕzmem jȃ, málko prèpravim i štȁ mi fȁli. [3] [4] [5] [6] [7] [2] [8] Неузина Сусек Свилош Добринци Сремски Михаљевци Шимановци Турија Дероње Змајево Бегеч Нови Сад Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Јаша Томић Шурјан Бока Томашевац Вршац Сефкерин Избиште Јасеново Крушчица Банатска Паланка Бата Деска Ченеј [1]
  4. Preko glave se navlačila suknja (u Đurđevu kažu i „suknjerac") od belog pamučnog postava, ne „svilenog", od kojeg su pravljene košulje. [9] [1]
  5. Ȉma tȕ i rékla. Tȍ je od ténisa blúza dȏjna, i ȉma i dȏjna sȕknja i gȍre blúza, i mȃjca, i košȕlje, i tȍ svȅ kupȏvno táko. Избиште Итебеј [1]
  6. I njegov otac je volo da trči za suknje. [8] Ченеј Вршац [1]


Синоними:

  1. šos [1]


Изрази:

  1. držati sesuknje ("pokoravati se mišljenju svoje žene (o muškarcu)"; "Kako da ga odvratim kad se samo drži suknje"). Ченеј [1]
  2. Držati se zasuknju ("stalno biti uz majku (o detetu)"; "Po celi dan ovo dete samo se drži za moju suknju i od njega ništa ne mogu da radim"). Ченеј Вршац [1]
  3. RSB] [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 65. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 160.
  4. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 172.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 81, 113, 116, 150, 340.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 62.
  8. 8,0 8,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 70.

Напомене[уреди]