су̏кња

су̏кња

су̏кња (српски, lat. sȕknja)[уреди]

Именица[уреди]

су̏кња, ж

Категорије: прен.


Облици:

  1. сукња [1]

Значења:

  1. Хаљина. [2] Деска[1]
  2. Део доњег рубља. [1]
  3. Женска особа. [1]

Примери:

  1. Ни́је би́ло о̏нда што̀фо̄ва, већ је би́ло па̀тиса и су̏кње на ка̀рне̄р, и блу́зе и кѐцеље. Бачинци [1]
  2. Све̏ се о̀д вуне но̀сило — и ма̀рама, и су̏кња, и ко̀стӣм. Елемир [1]
  3. Ја̑ сам ста̏ра, но̏сим све̏ и сва̏шта, па кад мо̀јој ће́рки не ва̀љу су̏кње, у̏змем ја̑, ма́лко прѐправим и шта̏ ми фа̏ли. [3] [4] [5] [6] [7] [2] [8] Неузина Сусек Свилош Добринци Сремски Михаљевци Шимановци Турија Дероње Змајево Бегеч Нови Сад Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Јаша Томић Шурјан Бока Томашевац Вршац Сефкерин Избиште Јасеново Крушчица Банатска Паланка Бата Деска Ченеј [1]
  4. Преко главе се навлачила сукња (у Ђурђеву кажу и „сукњерац") од белог памучног постава, не „свиленог", од којег су прављене кошуље. [9] [1]
  5. И̏ма ту̏ и ре́кла. То̏ је од те́ниса блу́за до̑јна, и и̏ма и до̑јна су̏кња и го̏ре блу́за, и ма̑јца, и кошу̏ље, и то̏ све̏ купо̑вно та́ко. Избиште Итебеј [1]
  6. И његов отац је воло да трчи за сукње. [8] Ченеј Вршац [1]


Синоними:

  1. шос [1]


Изрази:

  1. држати сесукње ("покоравати се мишљењу своје жене (о мушкарцу)"; "Како да га одвратим кад се само држи сукње"). Ченеј [1]
  2. Држати се засукњу ("стално бити уз мајку (о детету)"; "По цели дан ово дете само се држи за моју сукњу и од њега ништа не могу да радим"). Ченеј Вршац [1]
  3. РСБ] [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 65. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 160.
  4. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 172.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 81, 113, 116, 150, 340.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 62.
  8. 8,0 8,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 70.

Напомене[уреди]