Pređi na sadržaj

sȕknja

sȕknja

sȕknja (srpski, ćir. sȕknja)

[uredi]

Imenica

[uredi]

sȕknja, ž

Kategorije: pren.


Oblici:

  1. suknja [1]

Značenja:

  1. Haljina. [2] Deska[1]
  2. Deo donjeg rublja. [1]
  3. Ženska osoba. [1]

Primeri:

  1. Níje bílo ȍnda štòfōva, već je bílo pàtisa i sȕknje na kàrnēr, i blúze i kècelje. Bačinci [1]
  2. Svȅ se òd vune nòsilo — i màrama, i sȕknja, i kòstīm. Elemir [1]
  3. Jȃ sam stȁra, nȍsim svȅ i svȁšta, pa kad mòjoj ćérki ne vàlju sȕknje, ȕzmem jȃ, málko prèpravim i štȁ mi fȁli. [3] [4] [5] [6] [7] [2] [8] Neuzina Susek Sviloš Dobrinci Sremski Mihaljevci Šimanovci Turija Deronje Zmajevo Begeč Novi Sad Đala Srpski Krstur Novi Kneževac Mokrin Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Novi Bečej Itebej Jaša Tomić Šurjan Boka Tomaševac Vršac Sefkerin Izbište Jasenovo Kruščica Banatska Palanka Bata Deska Čenej [1]
  4. Preko glave se navlačila suknja (u Đurđevu kažu i „suknjerac") od belog pamučnog postava, ne „svilenog", od kojeg su pravljene košulje. [9] [1]
  5. Ȉma tȕ i rékla. Tȍ je od ténisa blúza dȏjna, i ȉma i dȏjna sȕknja i gȍre blúza, i mȃjca, i košȕlje, i tȍ svȅ kupȏvno táko. Izbište Itebej [1]
  6. I njegov otac je volo da trči za suknje. [8] Čenej Vršac [1]


Sinonimi:

  1. šos [1]


Izrazi:

  1. držati sesuknje ("pokoravati se mišljenju svoje žene (o muškarcu)"; "Kako da ga odvratim kad se samo drži suknje"). Čenej [1]
  2. Držati se zasuknju ("stalno biti uz majku (o detetu)"; "Po celi dan ovo dete samo se drži za moju suknju i od njega ništa ne mogu da radim"). Čenej Vršac [1]
  3. RSB] [1]

Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 65. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  3. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 160.
  4. ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 235.
  5. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 172.
  6. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 80, 81, 113, 116, 150, 340.
  7. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 62.
  8. ↑ 8,0 8,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  9. ↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 70.

Napomene

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=sȕknja&oldid=366648”