sȉtan

sȉtan

sȉtan (српски, ћир. си̏тан)[уреди]

Придев[уреди]

sȉtan -а, -о, прид.

Категорије: прен. бот. риб. зоол.


Облици:

  1. sitan, sȉtna, sȉtno [1]

Значења:

  1. Ribarske sprave kojima radi obično samo jedan čovek. [1]
  2. Nevažan, beznačajan čovek (ljudi). Сомбор Ковиљ[1]
  3. Sir koji nastaje prirodnom ili izazvanom fermentacijom mleka. Бачка Паланка[1]
  4. Vrsta koprive koja visoko raste. [1]
  5. Stoka sitnija od goveda i konja. [2] Платичево Батајница Вршац[1]
  6. Mreža sa malim okcima. [3] Мол[1]
  7. Mlevena crvena paprika koja se koristi kao začin. [1]
  8. Sitnozrnaste ratarske kulture, strna žita. [1]
  9. Isto. [1]
  10. Mala riba koja služi kao mamac. [1]
  11. Stoka sitnija od goveda i konja. [1]
  12. Mala udica. [1]
  13. Metalni novac. [1]
  14. Kasni noćni sati. [1]
  15. Vrsta parazita koji živi na škrgama ribe. [1]
  16. Strna žita (pšenica, ovas, ječam). [1]
  17. Različiti kolačići servirani zajedno. [1]
  18. Manje poznati i proslavljani verski praznici. [1]
  19. Sir koji nastaje prirodnom ili izazvanom fermentacijom mleka. [4] [2] Јамена Гибарац Вишњићево Мартинци Ердевик Кленак Платичево Јарак Шуљам Лежимир Јарак Врдник Бољевци Карловчић Прхово Сремска Каменица Буковац Сурчин Војка Голубинци Марадик Бачка Паланка Госпођинци Итебеј[1]
  20. Agrimonia eupatoria. [1]
  21. Mlevena paprika koja se koristi kao začin. [1]
  22. Vrsta divlje patke. [1]
  23. Metalni novac. [1]

Примери:

  1. Òvē glàvice, tàko da tȅ glàvice bȕdu za sármu, a òvāj sȉtan, tȏ, jȅde se saláta, ovàko, ili se pȑži. Велики Гај [1]
  2. Pirȉnač sȉtan zbog sȉtni bȍginja. [5] [6] [7] [8] Банатска Паланка Госпођинци Ново Милошево Башаид Кумане Шурјан Перлез Чента [1]
  3. Nȅku gȍdinu na kùpus, kȅl, kelerábu, dȏđe nȅki bùvāč, bȕbice sȉtne, i pòjedu lȋšće, a nȅku gȍdinu nȇ. Зрењанин [1]
  4. To je veliki alat, a vrška se i ovo sve drugo podrazumeva pod sitan alat. [3] Србобран Перлез [1]
  5. Vȅlike trȃve: zȇlje... sȉtna žéža. [6] Елемир [1]
  6. Kad nȅšto prodámo, kȗpimo mȁlo šèćera, pòmalo mȇsa, sȍli, pàprike sȉtne, pìrīndže, bìbera — štȃ trȅba ù kuću. [8] Зрењанин [1]
  7. Pòsejo sam i nȅšto mȁlo sȉtne ráne. Бачинци [1]
  8. Žȉto, rȃž, jèčam su sìtna rána, a kukùruz je krùpna rána. [9] [10] Мошорин Лаћарак Надаљ Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Тител Ковин [1]
  9. U sitnu ribu [spadaju]: karaš, bodorka, deverika, deveričanjak... imaš krupačicu, ondak imaš... bodorku, imaš špicera, cobera, onda imaš šraca, balavca — to ti sve spada u belu ribu. Футог [1]
  10. Mećali smo [na struk] sitnu ribu... Ima česta mreža i uvati se te sitne ribe... Kederi se zove sitna riba. [3] Перлез Моровић Босут Сремска Митровица Кленак Сремски Карловци Стари Сланкамен Бездан Мол Србобран Ђурђево Нови Сад Бачка Паланка Гардиновци Падеј Елемир Чента [1]
  11. Malom sačmom kad vatamo mamke, ovu sitnu ribu. Бачко Градиште [1]
  12. Dànas se vȉše ìsplāti dr̀žati sȉtnu stȍku nego krȕpnu. [2] Јарак Јамена Моровић Гибарац Моловин Сот Бачинци Вишњићево Сремска Рача Кукујевци Ердевик Мартинци Лежимир Свилош Черевић Шуљам Јазак Вогањ Врдник Хртковци Кленак Платичево Сремска Каменица Грабовци Нерадин Мали Радинци Крушедол Огар Марадик Прхово Голубинци Карловчић Купиново Крчедин Војка Нови Сланкамен Белегиш Батајница Сурчин Бољевци Госпођинци Футог Итебеј Опово Црвена Црква [1]
  13. One udice velike — tu sam imo dvaest komada — preko cele Tise bacim, na četir metera jedna do druge, a na ove male, sitne udice — na dva metera udica. [3] Падеј [1]
  14. Ajd sad mu pomažem da bi narihtali te sitne udice. Кленак [1]
  15. Ȍnda kȗm bȃci sȉtni nȍvāca. Бешка [1]
  16. U svatovima pustosvatsko mesto je na kraju stola. Od te strane uvek dopire šala i smeh, pesma i podvikivanje, kojim za celo vreme svatova skreću pažnju na sebe, pa im se kasnije, u „sitne sate”, mnogi od svata priključe, tim pre ako je tamo gde su sedeli mrtvo i neveselo. [11] [1]
  17. Čȅšu se [šarani] ò to dȑvo, nȅšto i jȅde, bȁre su tȏ, tȏ òna sìtna pìjavica ȍće ù škrge da ȗđe, nȅki bȁmbrci, tȏ pȉje kȓv, i òni se tȗ čȅšu. [12] Ковиљ [1]
  18. Žȉto, rȃž, jèčam su sìtna rána, a kukùruz je krùpna rána. [10] Мошорин Лаћарак Турија Надаљ Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Тител Ковин [1]
  19. Pa òbično sìtni koláči, nàprave tȏrtu, ili nàpravidu másnu pògaču. Бешка Стари Сланкамен [1]
  20. Tokom leta i jeseni pada proslavljanje „sitnih svetaca” koji su u narodu poštovani sve do Drugog svetskog rata i neposredno posle njega. [13] [1]
  21. Óde u Obróvcu kȃžu sìtni číčak. Ȏn je lekòvit, za svȅ je ȏn, i za rȁne, i za kȁšalj, i šta gȍd ȍćeš, sà njīm mȍžeš. [14] Обровац Нештин Бођани Вајска [1]
  22. I naočare, one jake za sitni bod. [15] [1]
  23. Ȍnda se pȍsle ìstrēsa slȁma, pa ȍnda krùpna plȅva, pa ȍnda sìtna plȅva. [6] Башаид Мартонош [1]
  24. Jèdna žèna grȁbljicāma ìzvlāči plȅvu pa mȅće na trȁlje (dvȃ kòlca n[a] òtē trȁlje i opletèno od kùdelje) krùpnu plȅvu, a drȕga ìzvlāči sítnu plȅu (ȉspod trèša prìgrādu da se nè mēša krȕpna i sítna plȅva) i òpet dvȇ nȍsīdu na trȁlje. [8] Меленци [1]
  25. Dȅvet kȋla pàprike, sìtne. Дероње [1]
  26. Ìmamo glùvaru, a ȉmamo i òvu sìtnu. Tȏ níje nȁša pȁtka, tȏ ȉma već jedno pȇt-šȇs gȍdīna, tȏ su nȅke sìtnije pȁtke. [12] Ковиљ [1]
  27. Da vȉdim imȃm sìtni. [5] Башаид [1]


Изведене речи:

  1. sitni [1]
  2. sìtni [1]


Изрази:

  1. ispitivati dositni creva ("tražiti detalje, pojedinosti"). [1]
  2. ˜ je ko pilcika Ковиљ [1]
  3. Malositne proje ("doći u goste posle dužeg vremena (o prijatelju)"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  4. ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  5. ↑ 5,0 5,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 60, 76, 129. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  7. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 111.
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121, 140, 148, 152. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  9. ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  10. ↑ 10,0 10,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  11. ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 53.
  12. ↑ 12,0 12,1 Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  13. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 64.
  14. ↑ Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  15. ↑ Милена Шурјановић, Средња врата. Нови Сад (Прометеј), 2005, 149 стр, стр. 33.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=sȉtan&oldid=363403”