си̏тан

си̏тан

си̏тан (српски, lat. sȉtan)[уреди]

Придев[уреди]

си̏тан -а, -о, прид.

Категорије: прен. бот. риб. зоол.


Облици:

  1. ситан, си̏тна, си̏тно [1]

Значења:

  1. Рибарске справе којима ради обично само један човек. [1]
  2. Неважан, безначајан човек (људи). Сомбор Ковиљ[1]
  3. Сир који настаје природном или изазваном ферментацијом млека. Бачка Паланка[1]
  4. Врста коприве која високо расте. [1]
  5. Стока ситнија од говеда и коња. [2] Платичево Батајница Вршац[1]
  6. Мрежа са малим окцима. [3] Мол[1]
  7. Млевена црвена паприка која се користи као зачин. [1]
  8. Ситнозрнасте ратарске културе, стрна жита. [1]
  9. Исто. [1]
  10. Мала риба која служи као мамац. [1]
  11. Стока ситнија од говеда и коња. [1]
  12. Мала удица. [1]
  13. Метални новац. [1]
  14. Касни ноћни сати. [1]
  15. Врста паразита који живи на шкргама рибе. [1]
  16. Стрна жита (пшеница, овас, јечам). [1]
  17. Различити колачићи сервирани заједно. [1]
  18. Мање познати и прослављани верски празници. [1]
  19. Сир који настаје природном или изазваном ферментацијом млека. [4] [2] Јамена Гибарац Вишњићево Мартинци Ердевик Кленак Платичево Јарак Шуљам Лежимир Јарак Врдник Бољевци Карловчић Прхово Сремска Каменица Буковац Сурчин Војка Голубинци Марадик Бачка Паланка Госпођинци Итебеј[1]
  20. Агримониа еупаториа. [1]
  21. Млевена паприка која се користи као зачин. [1]
  22. Врста дивље патке. [1]
  23. Метални новац. [1]

Примери:

  1. О̀ве̄ гла̀вице, та̀ко да те̏ гла̀вице бу̏ду за са́рму, а о̀ва̄ј си̏тан, то̑, је̏де се сала́та, ова̀ко, или се пр̏жи. Велики Гај [1]
  2. Пири̏нач си̏тан због си̏тни бо̏гиња. [5] [6] [7] [8] Банатска Паланка Госпођинци Ново Милошево Башаид Кумане Шурјан Перлез Чента [1]
  3. Не̏ку го̏дину на ку̀пус, ке̏л, келера́бу, до̑ђе не̏ки бу̀ва̄ч, бу̏бице си̏тне, и по̀једу ли̑шће, а не̏ку го̏дину не̑. Зрењанин [1]
  4. То је велики алат, а вршка се и ово све друго подразумева под ситан алат. [3] Србобран Перлез [1]
  5. Ве̏лике тра̑ве: зе̑ље... си̏тна же́жа. [6] Елемир [1]
  6. Кад не̏што прода́мо, ку̑пимо ма̏ло шѐћера, по̀мало ме̑са, со̏ли, па̀прике си̏тне, пѝрӣнџе, бѝбера — шта̑ тре̏ба у̀ кућу. [8] Зрењанин [1]
  7. По̀сејо сам и не̏што ма̏ло си̏тне ра́не. Бачинци [1]
  8. Жи̏то, ра̑ж, јѐчам су сѝтна ра́на, а куку̀руз је кру̀пна ра́на. [9] [10] Мошорин Лаћарак Надаљ Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Тител Ковин [1]
  9. У ситну рибу [спадају]: караш, бодорка, деверика, деверичањак... имаш крупачицу, ондак имаш... бодорку, имаш шпицера, цобера, онда имаш шраца, балавца — то ти све спада у белу рибу. Футог [1]
  10. Мећали смо [на струк] ситну рибу... Има честа мрежа и увати се те ситне рибе... Кедери се зове ситна риба. [3] Перлез Моровић Босут Сремска Митровица Кленак Сремски Карловци Стари Сланкамен Бездан Мол Србобран Ђурђево Нови Сад Бачка Паланка Гардиновци Падеј Елемир Чента [1]
  11. Малом сачмом кад ватамо мамке, ову ситну рибу. Бачко Градиште [1]
  12. Да̀нас се ви̏ше ѝспла̄ти др̀жати си̏тну сто̏ку него кру̏пну. [2] Јарак Јамена Моровић Гибарац Моловин Сот Бачинци Вишњићево Сремска Рача Кукујевци Ердевик Мартинци Лежимир Свилош Черевић Шуљам Јазак Вогањ Врдник Хртковци Кленак Платичево Сремска Каменица Грабовци Нерадин Мали Радинци Крушедол Огар Марадик Прхово Голубинци Карловчић Купиново Крчедин Војка Нови Сланкамен Белегиш Батајница Сурчин Бољевци Госпођинци Футог Итебеј Опово Црвена Црква [1]
  13. Оне удице велике — ту сам имо дваест комада — преко целе Тисе бацим, на четир метера једна до друге, а на ове мале, ситне удице — на два метера удица. [3] Падеј [1]
  14. Ајд сад му помажем да би нарихтали те ситне удице. Кленак [1]
  15. О̏нда ку̑м ба̑ци си̏тни но̏ва̄ца. Бешка [1]
  16. У сватовима пустосватско место је на крају стола. Од те стране увек допире шала и смех, песма и подвикивање, којим за цело време сватова скрећу пажњу на себе, па им се касније, у „ситне сате”, многи од свата прикључе, тим пре ако је тамо где су седели мртво и невесело. [11] [1]
  17. Че̏шу се [шарани] о̀ то др̏во, не̏што и је̏де, ба̏ре су то̑, то̑ о̀на сѝтна пѝјавица о̏ће у̀ шкрге да у̑ђе, не̏ки ба̏мбрци, то̑ пи̏је кр̑в, и о̀ни се ту̑ че̏шу. [12] Ковиљ [1]
  18. Жи̏то, ра̑ж, јѐчам су сѝтна ра́на, а куку̀руз је кру̀пна ра́на. [10] Мошорин Лаћарак Турија Надаљ Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Тител Ковин [1]
  19. Па о̀бично сѝтни кола́чи, на̀праве то̑рту, или на̀правиду ма́сну по̀гачу. Бешка Стари Сланкамен [1]
  20. Током лета и јесени пада прослављање „ситних светаца” који су у народу поштовани све до Другог светског рата и непосредно после њега. [13] [1]
  21. О́де у Обро́вцу ка̑жу сѝтни чи́чак. О̑н је леко̀вит, за све̏ је о̑н, и за ра̏не, и за ка̏шаљ, и шта го̏д о̏ћеш, са̀ њӣм мо̏жеш. [14] Обровац Нештин Бођани Вајска [1]
  22. И наочаре, оне јаке за ситни бод. [15] [1]
  23. О̏нда се по̏сле ѝстре̄са сла̏ма, па о̏нда кру̀пна пле̏ва, па о̏нда сѝтна пле̏ва. [6] Башаид Мартонош [1]
  24. Јѐдна жѐна гра̏бљица̄ма ѝзвла̄чи пле̏ву па ме̏ће на тра̏ље (два̑ ко̀лца н[а] о̀те̄ тра̏ље и оплетѐно од ку̀деље) кру̀пну пле̏ву, а дру̏га ѝзвла̄чи си́тну пле̏у (и̏спод трѐша прѝгра̄ду да се нѐ ме̄ша кру̏пна и си́тна пле̏ва) и о̀пет две̑ но̏сӣду на тра̏ље. [8] Меленци [1]
  25. Де̏вет ки̑ла па̀прике, сѝтне. Дероње [1]
  26. Ѝмамо глу̀вару, а и̏мамо и о̀ву сѝтну. То̑ ни́је на̏ша па̏тка, то̑ и̏ма већ једно пе̑т-ше̑с го̏дӣна, то̑ су не̏ке сѝтније па̏тке. [12] Ковиљ [1]
  27. Да ви̏дим има̑м сѝтни. [5] Башаид [1]


Изведене речи:

  1. ситни [1]
  2. сѝтни [1]


Изрази:

  1. испитивати доситни црева ("тражити детаље, појединости"). [1]
  2. ˜ је ко пилцика Ковиљ [1]
  3. Малоситне проје ("доћи у госте после дужег времена (о пријатељу)"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  4. ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  5. ↑ 5,0 5,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 60, 76, 129. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  7. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 111.
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121, 140, 148, 152. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  9. ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  10. ↑ 10,0 10,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  11. ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 53.
  12. ↑ 12,0 12,1 Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  13. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 64.
  14. ↑ Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  15. ↑ Милена Шурјановић, Средња врата. Нови Сад (Прометеј), 2005, 149 стр, стр. 33.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=си̏тан&oldid=244066”