sȉsati

sȉsati

sȉsati (српски, ћир. си̏сати)[уреди]

Глагол[уреди]

sȉsati, {{{вид}}} непрел.

Категорије: об.риб.


Облици:

  1. sisati [1]

Значења:

  1. Piti uvlačeći tečnost iz nečega stisnutim usnama. [1]
  2. Hraniti se majčinim mlekom iz dojke (o detetu). [1]
  3. Hraniti se mlekom iz vimena (o mladuncima). [1]
  4. Uvlačiti, upijati hranljivu tečnost pomoću naročitih organa (o pčelama). [1]

Примери:

  1. Jȁ sam tȍ kao déte, još dok nísam imȁo pčȅle, sȉsao mȇd. [2] [3] [4] [5] [6] Избиште Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Ново Милошево Башаид Фаркаждин Батања Деска [1]
  2. Dok je mógla da sédi, óna je mógla da mu dȁ da sȉsa. Вршац [1]
  3. Čim je stalo na noge, počelo je da sisa. Јарак [1]
  4. Kad je òjagnjila se, a mȋ, mȅsec dána jȁganci sȉsali, a mȉ kúpili drȕga dvȃ. Бачко Петрово Село [1]
  5. Ȍn ne múze, ȍn dokle pȕsti, jȁgānci sȉsaju. [7] [8] Ловра Јамена Моровић Гибарац Моловин Сот Бачинци Вишњићево Сремска Рача Кукујевци Ердевик Мартинци Лежимир Свилош Черевић Шуљам Јазак Вогањ Врдник Хртковци Кленак Платичево Сремска Каменица Буковац Грабовци Нерадин Мали Радинци Крушедол Огар Марадик Прхово Голубинци Карловчић Купиново Крчедин Војка Нови Сланкамен Белегиш Батајница Сурчин Бољевци Товаришево Бачка Паланка Госпођинци Футог Итебеј Опово Павлиш [1]
  6. Ȉma sȗrlicu, sȉsa s njȏm. [9] Омољица Ириг Дероње Бачки Брестовац Товаришево Каћ Мошорин Пландиште [1]
  7. Većinom šaran pase i sisa. Гардиновци [1]
  8. sisa pretežno trskinu žilu [ShLR]. Перлез [1]


Синоними:

  1. pasti [1]


Изрази:

  1. ˜ prste Ново Милошево [1]
  2. ˜ vèsla ("Nisam ja sisao vesla da ne znam kako se to radi"). Бегеч Ковиљ Вршац [1]
  3. ȕmiljato jȁgnje dvȇ óvcesȉsa ("pitomošću i blagošću svugde se može uspeti"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 86, 99, 119.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 164, 169.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 44, 49.
  5. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 53, 55, 63.
  6. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 25.
  7. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  8. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  9. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]