си̏сати

си̏сати

си̏сати (српски, lat. sȉsati)[уреди]

Глагол[уреди]

си̏сати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: об.риб.


Облици:

  1. сисати [1]

Значења:

  1. Пити увлачећи течност из нечега стиснутим уснама. [1]
  2. Хранити се мајчиним млеком из дојке (о детету). [1]
  3. Хранити се млеком из вимена (о младунцима). [1]
  4. Увлачити, упијати хранљиву течност помоћу нарочитих органа (о пчелама). [1]

Примери:

  1. Ја̏ сам то̏ као де́те, још док ни́сам има̏о пче̏ле, си̏сао ме̑д. [2] [3] [4] [5] [6] Избиште Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Ново Милошево Башаид Фаркаждин Батања Деска [1]
  2. Док је мо́гла да се́ди, о́на је мо́гла да му да̏ да си̏са. Вршац [1]
  3. Чим је стало на ноге, почело је да сиса. Јарак [1]
  4. Кад је о̀јагњила се, а ми̑, ме̏сец да́на ја̏ганци си̏сали, а ми̏ ку́пили дру̏га два̑. Бачко Петрово Село [1]
  5. О̏н не му́зе, о̏н докле пу̏сти, ја̏га̄нци си̏сају. [7] [8] Ловра Јамена Моровић Гибарац Моловин Сот Бачинци Вишњићево Сремска Рача Кукујевци Ердевик Мартинци Лежимир Свилош Черевић Шуљам Јазак Вогањ Врдник Хртковци Кленак Платичево Сремска Каменица Буковац Грабовци Нерадин Мали Радинци Крушедол Огар Марадик Прхово Голубинци Карловчић Купиново Крчедин Војка Нови Сланкамен Белегиш Батајница Сурчин Бољевци Товаришево Бачка Паланка Госпођинци Футог Итебеј Опово Павлиш [1]
  6. И̏ма су̑рлицу, си̏са с њо̑м. [9] Омољица Ириг Дероње Бачки Брестовац Товаришево Каћ Мошорин Пландиште [1]
  7. Већином шаран пасе и сиса. Гардиновци [1]
  8. сиса претежно трскину жилу [СхЛР]. Перлез [1]


Синоними:

  1. пасти [1]


Изрази:

  1. ˜ прсте Ново Милошево [1]
  2. ˜ вѐсла ("Нисам ја сисао весла да не знам како се то ради"). Бегеч Ковиљ Вршац [1]
  3. у̏миљато ја̏гње две̑ о́вцеси̏са ("питомошћу и благошћу свугде се може успети"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 86, 99, 119.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 164, 169.
  4. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 44, 49.
  5. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 53, 55, 63.
  6. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 25.
  7. ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  8. ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  9. ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=си̏сати&oldid=245173”