rozi
rozi
rozi (српски, ћир. рози)[уреди]
Именица[уреди]
rozi, ж
Значења:
Придев[уреди]
Прилог[уреди]
rozi, прил.
Категорије: непром.
Облици:
Значења:
- Ružičast. [2]
- Bezličan. Бечеј[2]
- Vrsta krompira. Ђурђево[2]
- Isto. [3] Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ[2]
Примери:
- Jȗlka je ìmala tàko lépu rózi svilícu. Велики Гај Јаша Томић Шурјан Неузина [2]
- A glȅ tȋ nȁšu Bečkèrečānku! Mètla rózi šèšīr, pa hȍman mȉsli da je gȍspoja. Бока [2]
- Cvȅta rózi. Избиште [2]
- Róza mȁjica a bȇla košȕlja ot plátna rózi se. Павлиш Лаћарак Суботица Нови Сад Деска [2]
- Kúpila sam róza kȍnofas za posteljìnu. Бачинци [2]
- Ròza, pa lȉht plȃve [haljine] i jȍš nȅke mȁlo drȕge bóje njȇžne. Добринци [2]
- Sam uzela dva lica na jorgane, rozle, štikane. [4] Ченеј [2]
- Dušica je štrikala dva odelca od mohaira, jedno rozlo [...] i poslati po Radu rozlu aljinu legovanu, tu je. [2]
- Pròstri ònāj rózan čàršav. Пачир [2]
- Tàkō [j]e bílo nȅšto: ni žúto ni rózlo, a kȁo po pésku onàko várnica sìjala. Ђала [2]
- Òva je okrúgla i rózla. [5] Српски Крстур [2]
- Uvèdu kònja ùnūtra ù sobu, mȅtu priko kònja obàjlije: tȏ je plátno svilèno, u bòji (plávo, rózli — kȁko kȏ ȍće, vȍle) i prȉko tȏg plátna tȉl. [6] Кумане [2]
- Òna je devòjčica, da je sȁšijemo jèdnu širòku rózlu àljinicu, ìma da bȉde ko lȕtkica. [5] Неузина Српска Црња Итебеј Јаша Томић Шурјан Бока [2]
Изведене речи:
Изрази:
- šalj Lȉhtróza pa na štràfte Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [2]
Придев[уреди]
Категорије: непром.
Облици:
Значења:
- Ružičast. [2]
Примери:
- Jȗlka je ìmala tàko lépu rózi svilícu. Велики Гај Јаша Томић Шурјан Неузина [2]
- A glȅ tȋ nȁšu Bečkèrečānku! Mètla rózi šèšīr, pa hȍman mȉsli da je gȍspoja. Бока [2]
Референце[уреди]
- ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 75.
- ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 2,22 2,23 2,24 2,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ 5,0 5,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 141.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 137.