рози

рози

рози (српски, lat. [[rozi {1}]])[уреди]

Именица[уреди]

рози, ж

Значења:

  1. Ручице на плугу. [1] Крашово[2]

Придев[уреди]

рози , , прид.

Прилог[уреди]

рози, прил.

Категорије: непром.


Облици:

  1. ро́зи [2]
  2. а., б. [2]

Значења:

  1. Ружичаст. [2]
  2. Безличан. Бечеј[2]
  3. Врста кромпира. Ђурђево[2]
  4. Исто. [3] Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ[2]

Примери:

  1. Ју̑лка је ѝмала та̀ко ле́пу ро́зи свили́цу. Велики Гај Јаша Томић Шурјан Неузина [2]
  2. А гле̏ ти̑ на̏шу Бечкѐреча̄нку! Мѐтла ро́зи шѐшӣр, па хо̏ман ми̏сли да је го̏споја. Бока [2]
  3. Цве̏та ро́зи. Избиште [2]
  4. Ро́за ма̏јица а бе̑ла кошу̏ља от пла́тна ро́зи се. Павлиш Лаћарак Суботица Нови Сад Деска [2]
  5. Ку́пила сам ро́за ко̏нофас за постељѝну. Бачинци [2]
  6. Ро̀за, па ли̏хт пла̑ве [хаљине] и јо̏ш не̏ке ма̏ло дру̏ге бо́је ње̑жне. Добринци [2]
  7. Сам узела два лица на јоргане, розле, штикане. [4] Ченеј [2]
  8. Душица је штрикала два оделца од мохаира, једно розло [...] и послати по Раду розлу аљину леговану, ту је. [2]
  9. Про̀стри о̀на̄ј ро́зан ча̀ршав. Пачир [2]
  10. Та̀ко̄ [ј]е би́ло не̏што: ни жу́то ни ро́зло, а ка̏о по пе́ску она̀ко ва́рница сѝјала. Ђала [2]
  11. О̀ва је окру́гла и ро́зла. [5] Српски Крстур [2]
  12. Увѐду ко̀ња у̀нӯтра у̀ собу, ме̏ту прико ко̀ња оба̀јлије: то̑ је пла́тно свилѐно, у бо̀ји (пла́во, ро́зли — ка̏ко ко̑ о̏ће, во̏ле) и при̏ко то̑г пла́тна ти̏л. [6] Кумане [2]
  13. О̀на је дево̀јчица, да је са̏шијемо јѐдну широ̀ку ро́злу а̀љиницу, ѝма да би̏де ко лу̏ткица. [5] Неузина Српска Црња Итебеј Јаша Томић Шурјан Бока [2]


Изведене речи:

  1. ро́зи [2]


Изрази:

  1. шаљ Ли̏хтро́за па на штра̀фте Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [2]

Придев[уреди]

рози , , прид.

Категорије: непром.


Облици:

  1. ро́зи [2]

Значења:

  1. Ружичаст. [2]

Примери:

  1. Ју̑лка је ѝмала та̀ко ле́пу ро́зи свили́цу. Велики Гај Јаша Томић Шурјан Неузина [2]
  2. А гле̏ ти̑ на̏шу Бечкѐреча̄нку! Мѐтла ро́зи шѐшӣр, па хо̏ман ми̏сли да је го̏споја. Бока [2]


Референце[уреди]

  1. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 75.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 2,22 2,23 2,24 2,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. 5,0 5,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 141.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 137.

Напомене[уреди]