prusluk

prusluk

prusluk (српски, ћир. пруслук)[уреди]

Именица[уреди]

prusluk, м

Облици:

  1. prȕsluk [1]

Значења:

  1. Deo muške i ženske odeće bez okovratnika i rukava. [1]
  2. Prsluk načinjen od atlasa, vrste svilene tkanine. [1]
  3. Isto. [1]
  4. Deo ženskog rublja koji služi da čvrsto drži grudi. [2] Ченеј[1]

Примери:

  1. Na košulji se nosi „prusluk". Јарковац [1]
  2. Njègova báka mu naméstila lȇp prȕsluk i tȏ mu darívala za rȍđendan. [3] [4] [5] Јаша Томић Бачинци Сусек Свилош Буђановци Суботица Пачир Бачко Петрово Село Бечеј Змајево Каћ Бегеч Нови Сад Ковиљ Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Кикинда Итебеј Кумане Елемир Зрењанин Шурјан Бока Неузина Томашевац Орловат Иланџа Чента Деска Иванда [1]
  3. Obúče prȕsluk, nè vidi se léđa. Дероње [1]
  4. U mène ȉma prȕsluk, po stȃrim — sas dùgmeti. Ново Милошево [1]
  5. Dȅda imȁo kȍžni prȍsluk. Избиште Вршац [1]
  6. Naporedo sa grudnjakom sremski ćurčija izrađuje i kožne prsluke. Kao i u drugim krajevima Vojvodine, sremski prsluk je načinjen od dve jagnjeće kože, bez rukava, sa okruglim izrezom oko vrata. [6] [1]
  7. Preko košulje je dolazio prsluk sa pulijama. [7] [1]
  8. Obúci pȑsluk da te ne pòkōči. Лаћарак [1]
  9. Imućniji su nosili nedeljom i u svečanim prilikama „atlaski prusluk", „atlasku aljinu". [8] Јарковац [1]
  10. Dèvōjke su ìšle u svìlene kòšulje i prȕsluke àtlaske. [9] Иланџа [1]


Синоними:

  1. žile [1]
  2. pruslučić [1]


Изрази:

  1. idi u gazdinprȕsluk ("isto"). Кикинда [1]
  2. Ajd u tatinprsluk ("blaža psovka"). Мокрин [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 334.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 113, 249.
  5. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  6. Милица Бошковић, Ћурчиски занат у Срему. — Рад, 6, 1957, 95—120, стр. 115.
  7. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 63.
  8. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 95.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 299.

Напомене[уреди]