Pređi na sadržaj

prusluk

prusluk

Imenica

[uredi]

prusluk, m

Oblici:

  1. prȕsluk [1]

Značenja:

  1. Deo muške i ženske odeće bez okovratnika i rukava. [1]
  2. Prsluk načinjen od atlasa, vrste svilene tkanine. [1]
  3. Isto. [1]
  4. Deo ženskog rublja koji služi da čvrsto drži grudi. [2] Čenej[1]

Primeri:

  1. Na košulji se nosi „prusluk". Jarkovac [1]
  2. Njègova báka mu naméstila lȇp prȕsluk i tȏ mu darívala za rȍđendan. [3] [4] [5] Jaša Tomić Bačinci Susek Sviloš Buđanovci Subotica Pačir Bačko Petrovo Selo Bečej Zmajevo Kać Begeč Novi Sad Kovilj Novi Kneževac Sanad Mokrin Padej Kikinda Itebej Kumane Elemir Zrenjanin Šurjan Boka Neuzina Tomaševac Orlovat Ilandža Čenta Deska Ivanda [1]
  3. Obúče prȕsluk, nè vidi se léđa. Deronje [1]
  4. U mène ȉma prȕsluk, po stȃrim — sas dùgmeti. Novo Miloševo [1]
  5. Dȅda imȁo kȍžni prȍsluk. Izbište Vršac [1]
  6. Naporedo sa grudnjakom sremski ćurčija izrađuje i kožne prsluke. Kao i u drugim krajevima Vojvodine, sremski prsluk je načinjen od dve jagnjeće kože, bez rukava, sa okruglim izrezom oko vrata. [6] [1]
  7. Preko košulje je dolazio prsluk sa pulijama. [7] [1]
  8. Obúci pȑsluk da te ne pòkōči. Laćarak [1]
  9. Imućniji su nosili nedeljom i u svečanim prilikama „atlaski prusluk", „atlasku aljinu". [8] Jarkovac [1]
  10. Dèvōjke su ìšle u svìlene kòšulje i prȕsluke àtlaske. [9] Ilandža [1]


Sinonimi:

  1. žile [1]
  2. pruslučić [1]


Izrazi:

  1. idi u gazdinprȕsluk ("isto"). Kikinda [1]
  2. Ajd u tatinprsluk ("blaža psovka"). Mokrin [1]

Reference

[uredi]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  3. Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 334.
  4. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 113, 249.
  5. Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
  6. Milica Bošković, Ćurčiski zanat u Sremu. — Rad, 6, 1957, 95—120, str. 115.
  7. Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 63.
  8. Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 95.
  9. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 299.

Napomene

[uredi]