prid

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

prid

prid (српски, ћир. прид)[уреди]

Предлог[уреди]

prid, пред.

Значења:

  1. U neposrednoj blizini prednje strane nekoga, nečega. [1]
  2. Pre vremena kad se nešto događa, zbiva. [1]
  3. Označava položaj, mesto s prednje strane nečega, nekoga, pokazuje ispred čega, koga se nešto nalazi ili biva ili u nekoj udaljenosti od njihove prednje strane. [1]
  4. Približavanje, neposredna blizina kakve pojave, događaja, stanja, koji se odnosi na koga. [1]

Примери:

  1. A ùčitelj kȍrākom pa dȏđe do mène i stȁo prid mène i glédi, i ȍnda je zapítao mène òću l jȃ njèmu poklòniti tȃ dùgmeta (ȅno i sȁd su tȃ dùgmeta na prȕsluk; trȋ dùgmeta sam izgùbio sa šnjèga). Ново Милошево [1]
  2. Da ùpālim svéću prid Mȃjku bȍžju. Бачко Петрово Село [1]
  3. Ìzīđu mlȁđi prid starèšinu (tȏg što je ȕmro) i bȃcu žȉta na lȇs (samàricu), priko zàklopca. [2] [3] [4] [5] [6] Башаид Суботица Дероње Госпођинци Кумане Батања Деска Крашово [1]
  4. Prid svȁtove nèdelj dána ìdu fȋferi. [7] [5] Мартонош Лединци Деска [1]
  5. Posle trínajs gȍdina tàkō mi je bílo spȓva prid òčima kao prašìna kad se pòdigne, i svȅ vȅćma i vȅćma. Нови Бечеј [1]
  6. Prid kućom sedimo. Черевић [1]
  7. A i òva prìt kućōm, zapòslila je Káta u škȏlu. Суботица [1]
  8. Ljubu se prid oca i prid mater. [8] [9] Ченеј [1]
  9. I tàko, kad je dòšla četrdèset čètvrta gȍdina, prid òtim kad će se oslobòditi, próđeše jèdnog dȃna oko čètir sȃta àftovi, čètr-pȇt, i jȃ pòšla u bȃšću i ȉstrčāla da vȉdim štȁ se tȏ čȕje. [10] Кумане [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 125, 127, 128, 129.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 41, 163.
  4. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 61.
  5. 5,0 5,1 Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 56.
  6. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 44.
  7. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 313.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 130.
  9. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  10. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 135.

Напомене[уреди]