прид

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

прид

прид (српски, lat. prid)[уреди]

Предлог[уреди]

прид, пред.

Значења:

  1. У непосредној близини предње стране некога, нечега. [1]
  2. Пре времена кад се нешто догађа, збива. [1]
  3. Означава положај, место с предње стране нечега, некога, показује испред чега, кога се нешто налази или бива или у некој удаљености од њихове предње стране. [1]
  4. Приближавање, непосредна близина какве појаве, догађаја, стања, који се односи на кога. [1]

Примери:

  1. А у̀читељ ко̏ра̄ком па до̑ђе до мѐне и ста̏о прид мѐне и гле́ди, и о̏нда је запи́тао мѐне о̀ћу л ја̑ њѐму покло̀нити та̑ ду̀гмета (е̏но и са̏д су та̑ ду̀гмета на пру̏слук; три̑ ду̀гмета сам изгу̀био са шњѐга). Ново Милошево [1]
  2. Да у̀па̄лим све́ћу прид Ма̑јку бо̏жју. Бачко Петрово Село [1]
  3. Ѝзӣђу мла̏ђи прид старѐшину (то̑г што је у̏мро) и ба̑цу жи̏та на ле̑с (сама̀рицу), прико за̀клопца. [2] [3] [4] [5] [6] Башаид Суботица Дероње Госпођинци Кумане Батања Деска Крашово [1]
  4. Прид сва̏тове нѐдељ да́на ѝду фи̑фери. [7] [5] Мартонош Лединци Деска [1]
  5. После три́најс го̏дина та̀ко̄ ми је би́ло спр̑ва прид о̀чима као прашѝна кад се по̀дигне, и све̏ ве̏ћма и ве̏ћма. Нови Бечеј [1]
  6. Прид кућом седимо. Черевић [1]
  7. А и о̀ва прѝт кућо̄м, запо̀слила је Ка́та у шко̑лу. Суботица [1]
  8. Љубу се прид оца и прид матер. [8] [9] Ченеј [1]
  9. И та̀ко, кад је до̀шла четрдѐсет чѐтврта го̏дина, прид о̀тим кад ће се ослобо̀дити, про́ђеше јѐдног да̑на око чѐтир са̑та а̀фтови, чѐтр-пе̑т, и ја̑ по̀шла у ба̑шћу и и̏стрча̄ла да ви̏дим шта̏ се то̑ чу̏је. [10] Кумане [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 125, 127, 128, 129.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 41, 163.
  4. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 61.
  5. 5,0 5,1 Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 56.
  6. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 44.
  7. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 313.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 130.
  9. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  10. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 135.

Напомене[уреди]