príja

príja

príja (српски, ћир. при́ја)[уреди]

Именица[уреди]

príja, ж

Категорије: хип.


Облици:

  1. prija [1]

Значења:

  1. Prijateljica. [1]
  2. Ženska osoba (u prijateljskom oslovljavanju). [1]
  3. Majka jednoga od bračnih drugova prema roditeljima drugog bračnog druga. [1]
  4. Rođaka jednoga od bračnih drugova prema rođacima drugog bračnog druga. [1]
  5. Devojka koja je došla u goste, obično iz drugog sela. [1]

Примери:

  1. Imȁla sam jednu príju, rođȅnu, i škȍlsku drugarȉcu. Mȉ smo zȁjedno u škȍlu išle. Павлиш Сремска Митровица [1]
  2. Bíla nȅka príja na pìjaci, pa kȃže da je kàdgot bíla drugàrica s mòjōm mȁmom, njȋ dvȇ su iz ȉstog sèla. [2] [3] Лаћарак Бачинци Суботица Турија Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Орловат Ченеј Иванда [1]
  3. Pòsvađale se príje, níje im tȏ pȓvi pȗt. Лаћарак [1]
  4. Jȃ vȍlem mòju príju što je fȕrt tàka vȅsela; i snàva mi dòbra, al príja nȅ zna za mȕke i fȕrt se smèje. [2] [4] Шурјан Беркасово Бачинци Сремска Митровица Добринци Суботица Мол Турија Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Нови Сад Нови Кнежевац Мокрин Итебеј Јаша Томић Бока Неузина Јарковац Орловат Јасеново Врачев Гај Деска Иванда [1]
  5. Dr̀ži sȅdam-ȍsam gȕsāka, náročito nȁša príja, sèstrina mi svȅkrva. Ловра Турија [1]
  6. Jȅ l, će da me upòznaš s príjom? Ti ćúti, a jȃ ću kav slȕčajno da naȋđem. [5] [3] Јаша Томић Мол Турија Каћ Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци Шурјан Бока Неузина Перлез Јасеново Ченеј Иванда [1]
  7. Kad nekom u kuću dođe „gošća", prija — devojka sa strane, i to samo u zimskom periodu, domaćin ili domaćica priređuju prelo. [6] [1]
  8. Tako se u nekoj kući okupi što više njih mlađih, naročito ako u toj kući ima i neka „prija", devojka koja je došla u goste iz drugog, te sad treba prija da se provede. [7] [1]


Синоними:

  1. bȁba [1]
  2. udavača [8] [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  3. 3,0 3,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  4. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 101.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 376.
  6. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 38.
  7. Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 109.
  8. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 5.

Напомене[уреди]