otròvati
otròvati
Глагол
[уреди]Категорије: трп.
Облици:
Значења:
- Učiniti otrovnim, preliti, premazati i sl. otrovom. [2] [3] [4] Фаркаждин Батања Деска[1]
- Uze ti otrov, iz loži ti se (sve sno ili ne ho ti ce) de lo va nju otro va; usmr ti ti se otro vom. [1]
- Preterati u konzumiranju alkohola. [1]
- Nasekirati se, ogorčiti se. [1]
Примери:
- A sȋn se slòžio s òcom i mlȍgo su njȗ sekì ra li, i òna se zòto ȍtro va la što su òni nju mlȍgo sekìra li. [5] [6] Зрењанин Меленци [1]
- Otrovo sam se od rakije. Нови Кнежевац [1]
- Kad sam videla da se razbilo, otrovala sam se. Нови Кнежевац [1]
Изведене речи:
Изрази:
- Da ga zmija uje,otrovala bi se ("kaže se za rđavog, zlog čoveka"). [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 101.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 44.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 53, 63.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 120.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 154.