ogrizina

ogrizina

ogrizina (српски, ћир. огризина)[уреди]

Именица[уреди]

ogrizina, ж

Облици:

  1. ogrizine [1]
  2. ȍgrizina, ògrizina [1]
  3. ògrizina [1]

Значења:

  1. Ostatak od pojedene kukuruzne stabljike. [1]
  2. Nepojedeni ostatak od hrane. [1]

Примери:

  1. Furuna za lebac bila je u avliji, a u njoj se ložila ogrizina, oglođani štapovi kukuruzovine, koja je bila pred konjima i kravama. [2] [1]
  2. Dao je pekaru sto snopova ogrizine, pa će za to dobiti jedan hleb od pet kila. [3] [4] [5] Бегеч Сусек Свилош Мол Мокрин Итебеј Јасеново Сенпетер [1]
  3. Ȅno pȕne jȁsle ògrizine, a nȉko da se prìvāti da pòkupi i da brȅči nà đubre (JT — Mt P S Tu RS To NS; BA NK NM E Š A Bk Nz O Il. [1]
  4. Tȏr je pȕn ògrizina. Суботица [1]
  5. Izvádi ògrizine iz jȁsāla. Лаћарак [1]
  6. Ka[d] dànas ùkādiš trȉ snòpa ògrizina, kukuruzòvine, kukùružvine, kȁko mȉ kȃžemo óde u Banátu, ȍnda tȍ bȕdne vrúće cȅli dȃn. Ђала [1]
  7. Ȍgrizina je bíla òglodana kukuruzóvina za ògrev. Нови Сад [1]
  8. Ȕjutru sam ùstajala u čètir sȃta, pòvadim ȍgrizinu, vȇžem, pòdēlim òbroke, ìščistim štȁlu. [1]
  9. Tȕ ȍgri zi nu smo báca li u furȕnu i smo se grȅja li. [6] [3] [7] [8] Вршац Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Тител Нови Бечеј Ковин Сенпетер [1]
  10. Ȍgrizine (tulùzina — krȁva i kònji, ȏvce ogrízu lȋšće) ložímo. [9] Зрењанин [1]
  11. Dvȍrište níje sàmo za tolùzinu, nego i za slȁmu, za plȅvu, i za sȇno i za ȍgrazinu još. [9] Јаша Томић [1]
  12. Stȍka òpīpa kukurzóvinu i òstane ȍgrezina. [8] Ковиљ [1]
  13. Pròste pèći smo lòžili s ȍgrezinom. [7] Чуруг [1]
  14. Ìdem da donèsem ȍgrzine da nàložim pȇć. Тараш [1]
  15. Neću da jem tvoje ogrizine. Јасеново Черевић [1]
  16. Sklȍnī ògrizine sa stòla. Суботица Ново Милошево [1]


Синоними:

  1. potaka, zubotka [1]
  2. šapurika Сусек Свилош Черевић [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 127.
  3. ↑ 3,0 3,1 Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  4. ↑ II Радован Вртипрашки, Некад било сад се приповеда. Нови Сад, 1989, 98 стр.
  5. ↑ Младен Марков, Укоп оца. Београд, 2002, 337 стр, стр. 169.
  6. ↑ Милутин Ж. Павлов, Духови картонског кофера. Нови Сад (Прометеј — Тиски цвет), 2005, 264 стр, стр. 224.
  7. ↑ 7,0 7,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  8. ↑ 8,0 8,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  9. ↑ 9,0 9,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 153. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ogrizina&oldid=358009”