Пређи на садржај

ogrizina

ogrizina

Именица

[уреди]

ogrizina, ж

Облици:

  1. ogrizine [1]
  2. ȍgrizina, ògrizina [1]
  3. ògrizina [1]

Значења:

  1. Ostatak od pojedene kukuruzne stabljike. [1]
  2. Nepojedeni ostatak od hrane. [1]

Примери:

  1. Furuna za lebac bila je u avliji, a u njoj se ložila ogrizina, oglođani štapovi kukuruzovine, koja je bila pred konjima i kravama. [2] [1]
  2. Dao je pekaru sto snopova ogrizine, pa će za to dobiti jedan hleb od pet kila. [3] [4] [5] Бегеч Сусек Свилош Мол Мокрин Итебеј Јасеново Сенпетер [1]
  3. Ȅno pȕne jȁsle ògrizine, a nȉko da se prìvāti da pòkupi i da brȅči nà đubre (JT — Mt P S Tu RS To NS; BA NK NM E Š A Bk Nz O Il. [1]
  4. Tȏr je pȕn ògrizina. Суботица [1]
  5. Izvádi ògrizine iz jȁsāla. Лаћарак [1]
  6. Ka[d] dànas ùkādiš trȉ snòpa ògrizina, kukuruzòvine, kukùružvine, kȁko mȉ kȃžemo óde u Banátu, ȍnda tȍ bȕdne vrúće cȅli dȃn. Ђала [1]
  7. Ȍgrizina je bíla òglodana kukuruzóvina za ògrev. Нови Сад [1]
  8. Ȕjutru sam ùstajala u čètir sȃta, pòvadim ȍgrizinu, vȇžem, pòdēlim òbroke, ìščistim štȁlu. [1]
  9. Tȕ ȍgri zi nu smo báca li u furȕnu i smo se grȅja li. [6] [3] [7] [8] Вршац Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Тител Нови Бечеј Ковин Сенпетер [1]
  10. Ȍgrizine (tulùzina — krȁva i kònji, ȏvce ogrízu lȋšće) ložímo. [9] Зрењанин [1]
  11. Dvȍrište níje sàmo za tolùzinu, nego i za slȁmu, za plȅvu, i za sȇno i za ȍgrazinu još. [9] Јаша Томић [1]
  12. Stȍka òpīpa kukurzóvinu i òstane ȍgrezina. [8] Ковиљ [1]
  13. Pròste pèći smo lòžili s ȍgrezinom. [7] Чуруг [1]
  14. Ìdem da donèsem ȍgrzine da nàložim pȇć. Тараш [1]
  15. Neću da jem tvoje ogrizine. Јасеново Черевић [1]
  16. Sklȍnī ògrizine sa stòla. Суботица Ново Милошево [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 127.
  3. 3,0 3,1 Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  4. II Радован Вртипрашки, Некад било сад се приповеда. Нови Сад, 1989, 98 стр.
  5. Младен Марков, Укоп оца. Београд, 2002, 337 стр, стр. 169.
  6. Милутин Ж. Павлов, Духови картонског кофера. Нови Сад (Прометеј — Тиски цвет), 2005, 264 стр, стр. 224.
  7. 7,0 7,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  8. 8,0 8,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  9. 9,0 9,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 153. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем

Напомене

[уреди]