огризина

огризина

огризина (српски, lat. ogrizina)[уреди]

Именица[уреди]

огризина, ж

Облици:

  1. огризине [1]
  2. о̏гризина, о̀гризина [1]
  3. о̀гризина [1]

Значења:

  1. Остатак од поједене кукурузне стабљике. [1]
  2. Непоједени остатак од хране. [1]

Примери:

  1. Фуруна за лебац била је у авлији, а у њој се ложила огризина, оглођани штапови кукурузовине, која је била пред коњима и кравама. [2] [1]
  2. Дао је пекару сто снопова огризине, па ће за то добити један хлеб од пет кила. [3] [4] [5] Бегеч Сусек Свилош Мол Мокрин Итебеј Јасеново Сенпетер [1]
  3. Е̏но пу̏не ја̏сле о̀гризине, а ни̏ко да се прѝва̄ти да по̀купи и да бре̏чи на̀ ђубре (ЈТ — Мт П С Ту РС То НС; БА НК НМ Е Ш А Бк Нз О Ил. [1]
  4. То̑р је пу̏н о̀гризина. Суботица [1]
  5. Изва́ди о̀гризине из ја̏са̄ла. Лаћарак [1]
  6. Ка[д] да̀нас у̀ка̄диш три̏ сно̀па о̀гризина, кукурузо̀вине, куку̀ружвине, ка̏ко ми̏ ка̑жемо о́де у Бана́ту, о̏нда то̏ бу̏дне вру́ће це̏ли да̑н. Ђала [1]
  7. О̏гризина је би́ла о̀глодана кукурузо́вина за о̀грев. Нови Сад [1]
  8. У̏јутру сам у̀стајала у чѐтир са̑та, по̀вадим о̏гризину, ве̑жем, по̀де̄лим о̀броке, ѝшчистим шта̏лу. [1]
  9. Ту̏ о̏гри зи ну смо ба́ца ли у фуру̏ну и смо се гре̏ја ли. [6] [3] [7] [8] Вршац Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Тител Нови Бечеј Ковин Сенпетер [1]
  10. О̏гризине (тулу̀зина — кра̏ва и ко̀њи, о̑вце огри́зу ли̑шће) ложи́мо. [9] Зрењанин [1]
  11. Дво̏риште ни́је са̀мо за толу̀зину, него и за сла̏му, за пле̏ву, и за се̑но и за о̏гразину још. [9] Јаша Томић [1]
  12. Сто̏ка о̀пӣпа кукурзо́вину и о̀стане о̏грезина. [8] Ковиљ [1]
  13. Про̀сте пѐћи смо ло̀жили с о̏грезином. [7] Чуруг [1]
  14. Ѝдем да донѐсем о̏грзине да на̀ложим пе̑ћ. Тараш [1]
  15. Нећу да јем твоје огризине. Јасеново Черевић [1]
  16. Скло̏нӣ о̀гризине са сто̀ла. Суботица Ново Милошево [1]


Синоними:

  1. потака, зуботка [1]
  2. шапурика Сусек Свилош Черевић [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 127.
  3. ↑ 3,0 3,1 Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  4. ↑ II Радован Вртипрашки, Некад било сад се приповеда. Нови Сад, 1989, 98 стр.
  5. ↑ Младен Марков, Укоп оца. Београд, 2002, 337 стр, стр. 169.
  6. ↑ Милутин Ж. Павлов, Духови картонског кофера. Нови Сад (Прометеј — Тиски цвет), 2005, 264 стр, стр. 224.
  7. ↑ 7,0 7,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  8. ↑ 8,0 8,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  9. ↑ 9,0 9,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 153. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=огризина&oldid=222133”