noga

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

noga

noga (српски, ћир. нога)[уреди]

Именица[уреди]

noga, ж

Категорије: анат.прен. прен.прен.бот.


Облици:

  1. nóga Вршац Избиште , но̏га, но̀га [1]
  2. nòga [1]
  3. nóga, nòga [1]
  4. noge [1]
  5. nòga Ковиљ [1]

Значења:

  1. Stopalo. [1]
  2. Ružan, nečitak rukopis. [1]
  3. Isto. [1]
  4. Donji, u više krakova odvojeni deo predmeta (obično nameštaja) na kome stoji. [1]
  5. Stopa, kao mera za dužinu. Вршац[1]
  6. Boja u kartama (u kompletu od 32 karte). [1]
  7. Vrsta korovske biljke Erodium cicutarium. Вајска[1]

Примери:

  1. Polazi déte nògom. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Башаид Јамена Моровић Кукујевци Вашица Ердевик Визић Нештин Черевић Дивош Сремски Карловци Ириг Бешеново Сремска Митровица Рума Јарак Кленак Нови Карловци Пећинци Карловчић Обреж Јаково Суботица Билић Верушић Жедник Пачир Светозар Милетић Сомбор Сивац Бачки Брестовац Кула Врбас Србобран Бођани Дероње Товаришево Деспотово Равно Село Змајево Бегеч Футог Мол Бачко Петрово Село Чуруг Жабаљ Каћ Мошорин Гардиновци Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Кикинда Иђош Бочар Ново Милошево Нови Бечеј Башаид Кумане Меленци Елемир Зрењанин Радојево Српска Црња Житиште Итебеј Међа Јаша Томић Бока Конак Томашевац Фаркаждин Идвор Чента Дебељача Сефкерин Иланџа Пландиште Маргита Алибунар Долово Баваниште Омољица Ковин Деска [1]
  2. Mȁtica, òna, dòčeka se nȁ noge njȇne òne vèlike i snèse jáje. Деспотово [1]
  3. Sakȁta mȁtica, od tegóba osȗši joj se nȍga. [9] [7] [2] [10] Буковац Неузина Сефкерин Велико Средиште Вршац Избиште Дупљаја Дубовац Бела Црква Батања [1]
  4. On je š njíme ìšo na vȅdžbu, na lȏgorovanje (tȁmo nȉkad nè pereš nȍge, sàmo lȅgneš u cìpele i u odélo). Зрењанин [1]
  5. To su vrapčije noge a ne pisanje. Сомбор [1]
  6. A prȅs je bȉo gvòzdeni, tȏ nȅšto tùčano, na trȋ nȍge stȁjalo. Бешка Суботица Нови Сад [1]
  7. Nó ge su bíle dóle. [11] Вашица Јамена Моровић Кукујевци Вршац [1]


Синоними:

  1. sošica1 [1]
  2. stupčić [1]



Изрази:

  1. ìmatinȍge ko lȇvče ("krive noge"; "Bud je rúžna, em ȉma nȍge ko lȇvče, pa još lȁjava"). Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  2. kriti ("držati nešto u velikoj tajnosti"). Вршац Јасеново [1]
  3. lupatinoge ("mnogo hodati"). [1]
  4. Bȅga što ganȏge nȍsu ("trčati, bežati iz sve snage"). Вршац [1]
  5. živeti na velikojnozi ("živeti bogato, u izobilju"). Ново Милошево [1]
  6. krȁva mu stȁla nanȍgu ("žuriti, biti primoran na nešto"). Ново Милошево [1]
  7. dobitinogu ("biti najuren"). Вршац [1]
  8. ješćeš ti i karikole ("kada je neko probirljiv u jelu"). Јасеново [1]
  9. dati ("imati problema oko naplate duga, teško povratiti pozajmljenu stvar"). Јасеново [1]
  10. mòtatinȍge ("mnogo hodati"). Ново Милошево [1]
  11. tȅškonogȁma pod lȗdom glávom ("teško onome koji nema pameti"). Вршац [1]
  12. ko nȇma u glȃvu, ima unȍge ("ko ne misli blagovremeno izlaže se posebnom trudu"). Вршац [1]
  13. idu da perunoge ("poseta mladenaca mladoženjinoj rodbini pri kojoj je običaj da se domaćinu prve gostinske kuće operu noge"; "Posle pogačara mladenci skoro svake večeri posećuju nekog od rodbine, što se kaže, „idu da peru noge"). [1]
  14. živeti na velikunogu ("isto"). Вршац [1]
  15. pȁsti / spȁsti snógu ("veoma se umoriti, klonuti od umora"). Вршац [1]
  16. jȅsti snógu ("jesti na brzinu"; "Ukućani koji nisu bili uključeni u poljoprivredne poslove jeli su „s nogu” — poneku voćku i hleb"). [1]
  17. skrátile mi senȍge ("ukočiti se, paralisati se od straha"). Вршац [1]
  18. kud me oči vode inoge nose ("bez određenog pravca i cilja, neznano kud, bilo kud (poći, uputiti se i sl.)"). [1]
  19. podići nekog nanoge ("othraniti nekoga"). Вршац [1]
  20. obijatinoge ("mnogo hodati"). Вршац [1]
  21. begajtenoge da vas ne userem ("bežati u strahu"). [1]
  22. bote ko te prvi zanogu uvatio ("psovka"). [1]
  23. dati komenogu ("oterati, najuriti nekoga"). Вршац [1]
  24. òstati čvȓst nanògama ("ne napiti se previše"). Нови Сад [1]
  25. Baciti obraz podnoge ("izgubiti osećaj stida"). Ново Милошево [1]
  26. ìzdāle menȍge ("ne moći više hodati, ne moći stajati na nogama (od starosti, zbog bolesti i sl.)"). Ново Милошево [1]
  27. imatinoge ko štrk ("imati dugačke i tanke noge"). Јасеново [1]
  28. baciti poštenje podnoge ("isto"). Вршац [1]
  29. doći nanoge ("moliti nekoga"). Ново Милошево [1]
  30. nalaziti se jednomnogom u grobu ("biti blizu smrti"). Ново Милошево [1]
  31. proteglitinoge ("razmrdati se, pokrenuti se"). Вршац [1]
  32. s ("biti blizu smrti, biti veoma star"). Вршац [1]
  33. zabadati se ko trn u zdravunogu ("stvarati teškoće bez potrebe"). Јасеново [1]
  34. ustati na levunogu ("biti ceo dan neraspoložen, mrzovoljan"). Сомбор Ново Милошево Вршац [1]
  35. put podnoge ("odmah, smesta otići, krenuti na put (obično kao zapovest)"). Ново Милошево [1]
  36. podvući rep mednoge ("povući se, pokunjiti se, uzmaći"). Јасеново [1]
  37. izvućinogu ("jedva otići s (iz) nekog mesta, jedva se izvući iz date situacije"). Ново Милошево [1]
  38. goreti nekome podnoge/petama ("nalaziti se u teškoj situaciji, biti u nevolji"). Вршац Јасеново [1]
  39. ko da ima dve levenoge ("kaže se za onoga koji je nespretan u hodu, koji se često sapliće"). [1]
  40. presekle mi senoge ("ukočiti se, pretrnuti od straha"). Јасеново [1]
  41. otići nanoge ("tražiti pristanak za prosidbu od mladinih roditelja"). Ново Милошево [1]
  42. brániti se sas rukȁma i snogȁma ("braniti se svom snagom"). Вршац [1]
  43. biti ("biti blizu smrti, biti veoma star"). Ново Милошево Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 78, 81, 124, 125. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 238, 343.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 31, 211.
  5. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 53, 55, 60.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 125, 150, 152.
  7. 7,0 7,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  8. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  9. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  10. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46, 47.
  11. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене[уреди]