но̀га

но̀га

но̀га (српски, lat. nòga)[уреди]

Облици:

  1. но́га Вршац Избиште [1]

Примери:

  1. Полази де́те но̀гом. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Башаид Јамена Моровић Кукујевци Вашица Ердевик Визић Нештин Черевић Дивош Сремски Карловци Ириг Бешеново Сремска Митровица Рума Јарак Кленак Нови Карловци Пећинци Карловчић Обреж Јаково Суботица Билић Верушић Жедник Пачир Светозар Милетић Сомбор Сивац Бачки Брестовац Кула Врбас Србобран Бођани Дероње Товаришево Деспотово Равно Село Змајево Бегеч Футог Мол Бачко Петрово Село Чуруг Жабаљ Каћ Мошорин Гардиновци Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Кикинда Иђош Бочар Ново Милошево Нови Бечеј Башаид Кумане Меленци Елемир Зрењанин Радојево Српска Црња Житиште Итебеј Међа Јаша Томић Бока Конак Томашевац Фаркаждин Идвор Чента Дебељача Сефкерин Иланџа Пландиште Маргита Алибунар Долово Баваниште Омољица Ковин Деска [1]
  2. Ма̏тица, о̀на, до̀чека се на̏ ноге ње̑не о̀не вѐлике и снѐсе ја́је. Деспотово [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 78, 81, 124, 125.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 238, 343.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 31, 211.
  5. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 53, 55, 60.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 125, 150, 152.
  7. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  8. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).

Напомене[уреди]