naráditi

naráditi

naráditi (српски, ћир. нара́дити)[уреди]

Глагол[уреди]

naráditi, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.трп.


Облици:

  1. nàrādim, naraditi [1]
  2. -a, naraditi, -o [1]

Значења:

  1. Mnogo uraditi; uopšte uraditi. [1]
  2. Naseći mnogo, u velikoj količini. [1]
  3. Učiniti, napraviti nešto rđavo. [1]
  4. Umoriti se radeći; mnogo uraditi. [1]

Примери:

  1. Do drȕgog pétka nè možem da nàrādim rukàvīca kolko pròdām tȁmo. Дероње [1]
  2. Narádilā sam džèmper. Каћ [1]
  3. Ako tȋ mȍžeš da ùrādiš nȏrmu (nȏrma je jèdan i dvàjes pȇt pròcenāta), ondak ȉmaš jèdan i dvàjes pȇt; ako ne nàrādiš, ondak ȉmaš nȕlu òsam, nȕlu dȅvet — kȍlko nàrādiš  ; pčel ‘napraviti saće’. [2] Јаша Томић Черевић Сремска Каменица [1]
  4. Vr̀škare odnesémo ù rīt, òne nàrādu do zèmlje, mȋ kȍpāmo zȅmlju, ko čának kȍpāmo. [3] Елемир Сивац Дероње [1]
  5. rȇdom pòčinju i nàrāde dòdole. Вашица [1]
  6. Kȁpa zlȃtom nàrāđena. [4] Нови Бечеј [1]
  7. Nàrādimo dŕva, lépi dŕva. Бегеч [1]
  8. Òni mȏra da su òvāmo štògod nàgazdovali u svòja sȅla, narádili štògod r̀đavo. [5] Итебеј [1]
  9. Štȁ si tȏ narádio, žȁlosnā ti mȃjka. Каћ [1]
  10. Što smo se mȋ narádili kàdgod. [1]
  11. Al sam se narádila svȏg vȇka. Каћ Војка Ново Милошево [1]
  12. Nàrādim se mnȍgo za dȃn. Ka[d] dȏđe prìdveče, ȍnda sam gòtov, nè mogu dȁlje. Бачинци [1]


Изведене речи:

  1. nàrāđen [1]


Изрази:

  1. Naraditi se ko raga ("mnogo uraditi (za života)"; "Narádijo sam se ovȏg svȇta ko rȁga"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 162.
  3. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 343.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 508.

Напомене[уреди]