нара́дити
нара́дити
нара́дити (српски, lat. naráditi)[уреди]
Глагол[уреди]
Категорије: трп.трп.
Облици:
Значења:
- Много урадити; уопште урадити. [1]
- Насећи много, у великој количини. [1]
- Учинити, направити нешто рђаво. [1]
- Уморити се радећи; много урадити. [1]
Примери:
- До дру̏гог пе́тка нѐ можем да на̀ра̄дим рука̀вӣца колко про̀да̄м та̏мо. Дероње [1]
- Нара́дила̄ сам џѐмпер. Каћ [1]
- Ако ти̑ мо̏жеш да у̀ра̄диш но̑рму (но̑рма је јѐдан и два̀јес пе̑т про̀цена̄та), ондак и̏маш јѐдан и два̀јес пе̑т; ако не на̀ра̄диш, ондак и̏маш ну̏лу о̀сам, ну̏лу де̏вет — ко̏лко на̀ра̄диш ; пчел ‘направити саће’. [2] Јаша Томић Черевић Сремска Каменица [1]
- Вр̀шкаре однесе́мо у̀ рӣт, о̀не на̀ра̄ду до зѐмље, ми̑ ко̏па̄мо зе̏мљу, ко ча́нак ко̏па̄мо. [3] Елемир Сивац Дероње [1]
- ре̑дом по̀чињу и на̀ра̄де до̀доле. Вашица [1]
- Ка̏па зла̑том на̀ра̄ђена. [4] Нови Бечеј [1]
- На̀ра̄димо др́ва, ле́пи др́ва. Бегеч [1]
- О̀ни мо̑ра да су о̀ва̄мо што̀год на̀газдовали у сво̀ја се̏ла, нара́дили што̀год р̀ђаво. [5] Итебеј [1]
- Шта̏ си то̑ нара́дио, жа̏лосна̄ ти ма̑јка. Каћ [1]
- Што смо се ми̑ нара́дили ка̀дгод. [1]
- Ал сам се нара́дила сво̑г ве̑ка. Каћ Војка Ново Милошево [1]
- На̀ра̄дим се мно̏го за да̑н. Ка[д] до̑ђе прѝдвече, о̏нда сам го̀тов, нѐ могу да̏ље. Бачинци [1]
Изведене речи:
Изрази:
- Нарадити се ко рага ("много урадити (за живота)"; "Нара́дијо сам се ово̑г све̑та ко ра̏га"). Вршац [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 162.
- ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ Шаблон:R:sr:Банатски говори - Друга књига: Морфологија
- ↑ Шаблон:R:sr:Банатски говори - Друга књига: Морфологија