mȁčka

mȁčka

mȁčka (српски, ћир. ма̏чка)[уреди]

Именица[уреди]

mȁčka, ж

Категорије: зоол.кол.кол.риб.


Облици:

  1. mačka [1]

Значења:

  1. Domaća životinja Felis domestica. [2]
  2. Deo konjskog repa bez strune. [3] Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево[2]
  3. Metalni stalak na koji se naslanjaju drva na ognjištu. [4] Јамена Јарак Прхово[2]
  4. Vazdušni mehur, čep ispod leda, ledene kore (u bari, reci i sl.). [2]

Примери:

  1. Nȇma ù kući mȁčke, pa se mìševi namnòžili. Бачинци [2]
  2. Jedàrēd mȁčka skȍči sa kòlebe pa njȅm nȁ glavu. Лаћарак [2]
  3. Òve mòje mȁčke su jȃko dòbre lȏvkinje; kako ìmamo sȇna, i slȁme, i tulùzine, bílo bi mȉševa i pácova da nam ȕši pòju. [5] [6] [7] [3] Јаша Томић Сусек Свилош Сремска Митровица Шимановци Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Ђала Ново Милошево Итебеј Меленци Тараш Шурјан Бока Неузина Фаркаждин Избиште Јасеново Ловра Деска [2]
  4. Dȏđe mȁčka nòćom. [8] Житиште [2]
  5. Naišo sam se danaske, bolidu me mačke da jedva stojim. Јасеново [2]
  6. Mȁčka — ȅno je, vȉsi na kàpiji. Ìmā trȋ perája, trȋ kȕke. [9] Сот Ново Милошево Нови Бечеј Иланџа [1]
  7. Tȏ su mȁčke kòje povezívaju svȅ rȍgove. [4] Перлез Санад Радојево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Житиште Арадац Конак Сакуле Алибунар Долово Делиблато [2]
  8. Mȁčke, tȏ dr̀ži rȍgove da vȅtar, olúja ne òtkine. [4] Итебеј [2]
  9. Tȁmo se mȅte, tȏ se zválo mȁčke nȅke prȇko. Ȍnda bȉo rògoz. [4] Нови Бечеј [2]
  10. Mačka, to obično bude od gvožđa a većinom mi to izgubimo. Šta se de si? Vučemo tu mačku sa žino rom kad tražimo struk... On da do le zap ne za ne ki ka men il kočić il što god, pa se ot ki ne taj žinor, mačka osta ne. [10] Мол [2]
  11. Mačka, to u čam cu mo ra da bi de... Mačku me tem u fa ru na trag i to stoji. [10] Падеј [2]
  12. Led se pod njim savija, a mačke beže na sve strane. Ковиљ [2]


Изведене речи:

  1. mȁčkin [1]


Синоними:

  1. kajla [11] Нови Бечеј Бела Црква [2]
  2. kuka [11] Житиште [2]
  3. jastuk [12] Чуруг Госпођинци Каћ [2]
  4. čengele [2]
  5. vetrenjak [2]
  6. žioka [2]
  7. magare [2]
  8. lenger Ловра [2]
  9. klocer [2]


Изрази:

  1. Сомбор [2]
  2. gladiti se ko ˜ Сенпетер [2]
  3. jesti ko ˜ Јасеново [2]
  4. ìmati ȍči ko ˜. — Nísam je jȃ vȉdla, al kȃže ȏn kad se smèje, ìma ȍči ko ˜ [2]
  5. isterati ("oštro kazniti (nekoga), osvetiti se"; "Ima da mu istera mačku na komin"). Јасеново [2]
  6. uvući se ko ˜. — Ùvūko se ko mȁčka prid vráta i ćúti, nȉko nè bi kázo da je tȗ, i svȅ je čȕo štȁ smo divánili ("Ùvūko se ko mȁčka prid vráta i ćúti, nȉko nè bi kázo da je tȗ, i svȅ je čȕo štȁ smo divánili"). Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [2]
  7. kriti nešto ko ˜ gomno Јасеново [2]
  8. Voleti se ko kera i ˜ [2]
  9. sigrati Јасеново [2]
  10. Živeti ko ˜ i vaška ("ne slagati se, ne podnositi se"). Сомбор [2]
  11. umiljavati se ko ˜ Јасеново [2]
  12. lep komačkin rep Јасеново [2]
  13. ide ˜ oko tebe ("vrsta dečije igre"). [2]
  14. frkćati ko ˜ [2]
  15. kad jemački prema glavi, ona se u naćve posere ("osiliti se od lagodnog života i uraditi nešto nedolično"). Јасеново [2]
  16. svetlidu mu oči ko kodmačke Јасеново [2]
  17. oblizivati se ko ˜ Јасеново [2]
  18. presti ko ˜ Јасеново [2]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 2,22 2,23 2,24 2,25 2,26 2,27 2,28 2,29 2,30 2,31 2,32 2,33 2,34 2,35 2,36 2,37 2,38 2,39 2,40 2,41 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. ↑ 3,0 3,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 118.
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 61.
  7. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 53.
  8. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 267.
  9. ↑ Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  10. ↑ 10,0 10,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  11. ↑ 11,0 11,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  12. ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=mȁčka&oldid=562423”