ма̏чка

мачка

Српски

мачка (српски, lat. mačka)

Падеж Једнина Множина
Номинатив мачка мачке
Генитив мачке мачака
Датив мачки мачкама
Акузатив мачку мачке
Вокатив мачко мачке
Инструментал мачком мачкама
Локатив мачки мачкама


Именица

ма̏чка, ж

Категорије: зоол.кол.кол.риб.


Облици:

  1. ма̏чка [1]

Значења:

  1. у санскрту наилазимо на именицу женског рода मार्जारी [2] (чита се) марђари са истоветним значењем као и у српском
  2. Домаћа животиња Felis domestica. [3]
  3. Део коњског репа без струне. [4] Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево[3]
  4. Метални сталак на који се наслањају дрва на огњишту. [5] Јамена Јарак Прхово[3]
  5. Ваздушни мехур, чеп испод леда, ледене коре (у бари, реци и сл.). [3]

Примери:

  1. Не̑ма у̀ кући ма̏чке, па се мѝшеви намно̀жили. Бачинци [3]
  2. Једа̀ре̄д ма̏чка ско̏чи са ко̀лебе па ње̏м на̏ главу. Лаћарак [3]
  3. О̀ве мо̀је ма̏чке су ја̑ко до̀бре ло̑вкиње; како ѝмамо се̑на, и сла̏ме, и тулу̀зине, би́ло би ми̏шева и па́цова да нам у̏ши по̀ју. [6] [7] [8] [4] Јаша Томић Сусек Свилош Сремска Митровица Шимановци Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Ђала Ново Милошево Итебеј Меленци Тараш Шурјан Бока Неузина Фаркаждин Избиште Јасеново Ловра Деска [3]
  4. До̑ђе ма̏чка но̀ћом. [9] Житиште [3]
  5. Наишо сам се данаске, болиду ме мачке да једва стојим. Јасеново [3]
  6. Ма̏чка — е̏но је, ви̏си на ка̀пији. Ѝма̄ три̑ пера́ја, три̑ ку̏ке. [10] Сот Ново Милошево Нови Бечеј Иланџа [3]
  7. То̑ су ма̏чке ко̀је повези́вају све̏ ро̏гове. [5] Перлез Санад Радојево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Житиште Арадац Конак Сакуле Алибунар Долово Делиблато [3]
  8. Ма̏чке, то̑ др̀жи ро̏гове да ве̏тар, олу́ја не о̀ткине. [5] Итебеј [3]
  9. Та̏мо се ме̏те, то̑ се зва́ло ма̏чке не̏ке пре̑ко. О̏нда би̏о ро̀гоз. [5] Нови Бечеј [3]
  10. Мачка, то обично буде од гвожђа а већином ми то изгубимо. Шта се де си? Вучемо ту мачку са жино ром кад тражимо струк... Он да до ле зап не за ne ки ка мен ил кочић ил што год, па се от ки не тај жинор, мачка оста не. [11] Мол [3]
  11. Мачка, то у чам цу мо ра да би де... Мачку ме тем у фа ру на траг и то стоји. [11] Падеј [3]
  12. Лед се под њим савија, а мачке беже на све стране. Ковиљ [3]


Изведене речи:

  1. мачкин [3]


Изрази:

  1. Сомбор [3]
  2. гладити се ко ˜ Сенпетер [3]
  3. јести ко ˜ Јасеново [3]
  4. ѝмати о̏чи ко ˜. — Ни́сам је ја̑ ви̏дла, ал ка̑же о̑н кад се смѐје, ѝма о̏чи ко ˜ [3]
  5. истерати ("оштро казнити (некога), осветити се"; "Има да му истера мачку на комин"). Јасеново [3]
  6. увући се ко ˜. — У̀вӯко се ко ма̏чка прид вра́та и ћу́ти, ни̏ко нѐ би ка́зо да је ту̑, и све̏ је чу̏о шта̏ смо дива́нили ("У̀вӯко се ко ма̏чка прид вра́та и ћу́ти, ни̏ко нѐ би ка́зо да је ту̑, и све̏ је чу̏о шта̏ смо дива́нили"). Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [3]
  7. крити нешто ко ˜ гомно Јасеново [3]
  8. Волети се ко кера и ˜ [3]
  9. сиграти Јасеново [3]
  10. Живети ко ˜ и вашка ("не слагати се, не подносити се"). Сомбор [3]
  11. умиљавати се ко ˜ Јасеново [3]
  12. леп комачкин реп Јасеново [3]
  13. иде ˜ око тебе ("врста дечије игре"). [3]
  14. фркћати ко ˜ [3]
  15. кад јемачки према глави, она се у наћве посере ("осилити се од лагодног живота и урадити нешто недолично"). Јасеново [3]
  16. светлиду му очи ко кодмачке Јасеново [3]
  17. облизивати се ко ˜ Јасеново [3]
  18. прести ко ˜ Јасеново [3]

Преводи

Референце

  1. мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Санскрт: [[1]]
  3. 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 3,15 3,16 3,17 3,18 3,19 3,20 3,21 3,22 3,23 3,24 3,25 3,26 3,27 3,28 3,29 3,30 3,31 3,32 3,33 3,34 3,35 3,36 3,37 3,38 3,39 3,40 3,41 3,42 3,43 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  4. 4,0 4,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 118.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 61.
  8. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 53.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 267.
  10. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  11. 11,0 11,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  12. 12,0 12,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  13. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.

Напомене