ložač

ložač

ložač (српски, ћир. ложач)[уреди]

Именица[уреди]

ložač, м

Облици:

  1. -áča [1]

Значења:

  1. Osoba koja loži vatru. [1]
  2. Osoba koja radi oko parnog motora na vršalici. Тараш[1]

Примери:

  1. Da bi vodena para poterala mašinu, tu je bio lòžāč, àjcer ili špàjzer, koji je lòžio slamu i tako zagrevao kotao sa vodom ( — Tš). [2] [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Жито. 1988, 208 стр, стр. 112.

Напомене[уреди]