ложач

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ложач

ложач (српски, lat. ložač)[уреди]

Именица[уреди]

ложач, м

Облици:

  1. -а́ча [1]

Значења:

  1. Особа која ложи ватру. [1]
  2. Особа која ради око парног мотора на вршалици. Тараш[1]

Примери:

  1. Да би водена пара потерала машину, ту је био ло̀жа̄ч, а̀јцер или шпа̀јзер, који је ло̀жио сламу и тако загревао котао са водом ( — Тш). [2] [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Жито. 1988, 208 стр, стр. 112.

Напомене[уреди]