letiti

letiti

letiti (српски, ћир. летити)[уреди]

Глагол[уреди]

letiti, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.


Облици:

  1. -im [1]
  2. lètiti [1]

Значења:

  1. Kretati se kroz vazduh pomoću krila ili mašine. [1]
  2. Zamahom biti bačen u vazduh. [1]
  3. Kretati se velikom brzinom, trčati, juriti. [1]
  4. Biti izbačen sa radnog mesta, gubiti položaj. [1]

Примери:

  1. Kad lèti, òna preràđuje tȃj mȇd. Сивац [1]
  2. A dvȃ-trȋ ìz Odžāka avióna ȕvek su lètili svȁki dȃn, ko sȁd òvi lóvci što lète. [2] [3] [4] [5] Дероње Јамена Моровић Кукујевци Вашица Ердевик Дивош Визић Нештин Черевић Сремски Карловци Ириг Бешеново Сремска Митровица Рума Јарак Кленак Пећинци Карловчић Обреж Јаково Нови Карловци Суботица Бачки Брестовац Кула Врбас Србобран Бођани Товаришево Деспотово Змајево Футог Каћ Мол Бачко Петрово Село Бачко Градиште Чуруг Жабаљ Мошорин Гардиновци Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Банатско Аранђелово Мокрин Иђош Кикинда Бочар Ново Милошево Српска Црња Радојево Башаид Међа Јаша Томић Бока Конак Нови Бечеј Меленци Итебеј Елемир Зрењанин Орловат Томашевац Идвор Иланџа Пландиште Маргита Алибунар Вршац Велико Средиште Чента Дебељача Сефкерин Долово Баваниште Деска Ченеј [1]
  3. Drȍplja — kȁo ćȗrka, vȅlika, dȅvet kȋla, dȅset kȋla (spȍro lètu, téške; vȉše žúte) jȇ se, kȍljē se. [6] [3] Ново Милошево Меленци Омољица Ковин Дупљаја [1]
  4. Jȃ kao déte se sȅćam kad je bíla prúga, žèljēznica pòšla, pa kad su lȃđe pȍčēle da ìdu, òne lȃđe što su vúkli kònji i ljȗdi, ȍbalom, kad je pȓvi vìjōn lètijo, dèsēte, jèdanēste gȍdine. Ђала [1]
  5. Lȅtu, pȍkvasu kríla. Иланџа [1]
  6. Ne sȉgraj se sas bȏmbom, mȍžeš da lètiš u vȁzduh. [4] Ченеј [1]
  7. Je ȉmala lépu bȇlu hàljinu koja sȁmo lèti. [4] Ченеј [1]
  8. Ìs kuće ù kuću òni su tàko kao òni zvȅri lètili. [4] Жабаљ Ченеј [1]
  9. Ako ne ìde trȋ dàna u ràdnju, lèti nȁpolje. [4] Ченеј [1]


Синоними:

  1. lepršati [1]


Изрази:

  1. Još mu pametleti ("biti mlad i nezreo"). [1]
  2. letȅti ko mȕva brez gláve ("raditi nepromišljeno"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 228.
  3. 3,0 3,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 63.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123, 146.

Напомене[уреди]