летити

летити

летити (српски, lat. letiti)[уреди]

Глагол[уреди]

летити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.


Облици:

  1. -им [1]
  2. лѐтити [1]

Значења:

  1. Кретати се кроз ваздух помоћу крила или машине. [1]
  2. Замахом бити бачен у ваздух. [1]
  3. Кретати се великом брзином, трчати, јурити. [1]
  4. Бити избачен са радног места, губити положај. [1]

Примери:

  1. Кад лѐти, о̀на прера̀ђује та̑ј ме̑д. Сивац [1]
  2. А два̑-три̑ ѝз Оџа̄ка авио́на у̏век су лѐтили сва̏ки да̑н, ко са̏д о̀ви ло́вци што лѐте. [2] [3] [4] [5] Дероње Јамена Моровић Кукујевци Вашица Ердевик Дивош Визић Нештин Черевић Сремски Карловци Ириг Бешеново Сремска Митровица Рума Јарак Кленак Пећинци Карловчић Обреж Јаково Нови Карловци Суботица Бачки Брестовац Кула Врбас Србобран Бођани Товаришево Деспотово Змајево Футог Каћ Мол Бачко Петрово Село Бачко Градиште Чуруг Жабаљ Мошорин Гардиновци Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Банатско Аранђелово Мокрин Иђош Кикинда Бочар Ново Милошево Српска Црња Радојево Башаид Међа Јаша Томић Бока Конак Нови Бечеј Меленци Итебеј Елемир Зрењанин Орловат Томашевац Идвор Иланџа Пландиште Маргита Алибунар Вршац Велико Средиште Чента Дебељача Сефкерин Долово Баваниште Деска Ченеј [1]
  3. Дро̏пља — ка̏о ћу̑рка, ве̏лика, де̏вет ки̑ла, де̏сет ки̑ла (спо̏ро лѐту, те́шке; ви̏ше жу́те) је̑ се, ко̏ље̄ се. [6] [3] Ново Милошево Меленци Омољица Ковин Дупљаја [1]
  4. Ја̑ као де́те се се̏ћам кад је би́ла пру́га, жѐље̄зница по̀шла, па кад су ла̑ђе по̏че̄ле да ѝду, о̀не ла̑ђе што су ву́кли ко̀њи и љу̑ди, о̏балом, кад је пр̑ви вѝјо̄н лѐтијо, дѐсе̄те, јѐдане̄сте го̏дине. Ђала [1]
  5. Ле̏ту, по̏квасу кри́ла. Иланџа [1]
  6. Не си̏грај се сас бо̑мбом, мо̏жеш да лѐтиш у ва̏здух. [4] Ченеј [1]
  7. Је и̏мала ле́пу бе̑лу ха̀љину која са̏мо лѐти. [4] Ченеј [1]
  8. Ѝс куће у̀ кућу о̀ни су та̀ко као о̀ни зве̏ри лѐтили. [4] Жабаљ Ченеј [1]
  9. Ако не ѝде три̑ да̀на у ра̀дњу, лѐти на̏поље. [4] Ченеј [1]


Синоними:

  1. лепршати [1]


Изрази:

  1. Још му паметлети ("бити млад и незрео"). [1]
  2. лете̏ти ко му̏ва брез гла́ве ("радити непромишљено"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 228.
  3. 3,0 3,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 63.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123, 146.

Напомене[уреди]