košulja

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

košulja

košulja (српски, ћир. кошуља)[уреди]

Именица[уреди]

košulja, ж

Категорије: об.


Облици:

  1. kòšulja, košȕlja [1]
  2. kòšulja, košȕlja Вршац [1]

Значења:

  1. Ženska letnja svečana košulja. [1]
  2. Ženska letnja svečana bluze sa zlatovezom. [1]
  3. Dugačka košulja kakve su nosili stanovnici klisurskih sela u Rumuniji. Црвена Црква[1]
  4. Spavaćica. Каћ[1]
  5. Deo ženskog donjeg rublja koji se nosi do tela i doseže do kolena, često bez rukava. [1]
  6. Pamučno platno koje se daje na dar prosiocima, učesnicima svadbe, nosačima u pogrebnoj povorci, položajniku i sl. [1]
  7. Pamučno platno ili svila koja se učesnicima svadbe veže preko desnog ramena i grudi. [1]
  8. Rublje uopšte. [1]

Примери:

  1. Letnju nošnju u prošlosti činili su uglavnom sledeći elementi: široke platnene gaće, košulja, „prusluk”, obojci. [2] [1]
  2. Košulja je imala duge rukave, spreda je razrezana do polovine grudi a oko vrata je nizak kolir sa zakopčavanjem ispod guše zaponjcima. Nošena je preko gaća i dopirala do ispod pojasa. [3] [4] [5] [6] Остојићево Платичево Ченеј Старчево Долово Крашово [1]
  3. Pa ima da se ćilim, krpara i platno otka, košulja i gaće sašiju, firange ispletu. Стапар [1]
  4. Kònje sam dòbro održávo, dȅtelina se na njȋ čȉsti, svȁko jȕtro kòšulja mȍkra — češàgijom pȑvo pa čȅtkom čȅtkalo se. Ченеј [1]
  5. Níje bílo gòtovi kȍšulja ko sȁd. Бешка [1]
  6. Ȍnda ìmāš i peškíra, i gȃća, i kȍšūlja, i pònjavīca, i što gȍd ȍćeš. Дероње [1]
  7. Znȁla sam sàvršeno da šȉjem mȕške kòšulje. [7] [8] [9] [10] [11] [12] Арадац Бачинци Чалма Лединци Черевић Лаћарак Шимановци Вишњићево Суботица Кула Мол Ђурђево Бегеч Нови Сад Вилово Ђала Српска Црња Шурјан Орловат Иланџа Деска Ченеј [1]
  8. Ȍna je štȉkovala na mašínu, košȕlje, kolko koja ȉma mogúćnosti, dvȁes, trȉes i pedesȇt ȉma koja je. [1]
  9. Mȋ smo nosȉli u dvȃ: i dȏjna i gȏrnja košȕlja. Вршац [1]
  10. Peškíre, gȁće, košȕlje, tȏ se prȇ nosȉlo od pamȕka. Избиште Павлиш [1]
  11. Blagdašnja košulja vezena je koncem u boji ili zlatovezom, po grudima i rukavima. Najviše su zastupljeni biljni motivi: grane, lozice, lišće i dr. [13] Остојићево [1]
  12. Zakopčavan je [prsluk] kopčama ili vrpcama, ali je bilo i takvih koji se nisu zakopčavali da se bolje vidi „zlatna košulja”. [13] Остојићево [1]
  13. Ìmali smo svèčānu kòšulju dùgačku. Бачинци [1]
  14. Kat pȍđe mlȃda na spávanje kod mómka, ȍndak svȅkrva pȕšti jáje kros košȕlju da se lȁko porȍdi. Јасеново Вршац [1]
  15. Osnovni delovi stare srpske ženske nošnje su skute i košulja koji su nošeni do tela. Košulja je služila i kao gornja odeća leti. I košulja i skute šiveni su uvek od domaćeg platna. [14] [15] [16]
  16. I donèse dèvojački štàfīr: njȇne jàstuke, ćȉlimove, peškíre, vȅš, kòšulje. Кумане [1]
  17. Sȁm kȍpala u bȃšću pa mi kòšulja mȍkra od znȍja. [17] [12] Ченеј Ченеј Итебеј [1]
  18. Svekrva mu [vojvodi] daje štap sa jabukom za koji vezuje košulju i peškir, a vojvodinica dobija haljinu. [18] [1]
  19. Nosači [u pogrebnoj povorci] dobivaju na dar „košulje” (platno za košulje). [19] Јарковац [1]
  20. Svȉ se dárili, i svȉ ìmali kòšulje, na svȅ kònje kòšulje. [20] [21] Томашевац Черевић Ново Милошево Меленци Кумане Орловат [1]
  21. Ka[d] dȏđe pȓvi u kȕću da bȕde pòlažanik, rȁdovan, njèmu se vȇže kòšulja. Војка [1]
  22. Pa se ìdē kod dèvōjke, dèvōjka dàrīva, svȅ u kòšulje dàrīva. Бачинци [1]
  23. Ȍndak svȁki džarȃč prekazȋva, kȃže: „Ovȏ poklȁnjam mómku i mlȃdi, aljȉnu i košȕlju. Јасеново [1]
  24. Od neveste dever je dobijao naročito ukrašen „deverski peškir” ili „košulju” (belo platno ili svila vezivana deveru preko desnog ramena i grudi). [1]
  25. Preko dȅvera jȁ vȇžem kòšulju i ȍn ìde pored mène. Лаћарак Кула [1]
  26. Sremica kaže: „Ponedeljkom perem košulje”. Платичево Свилош Банатско Аранђелово [1]



Изрази:

  1. prȅčakošȕlja od kabȁnice ("isto"). Вршац [1]
  2. Bliža ˜ nego haljina ("preči je rođak od tuđina"). Јасеново [1]
  3. bȍlje je vȉditi vȗka prȉt kućom o Bòžiću neg čòveka ukòšulji ("blaga zima nije dobra za useve"). Ново Милошево [1]
  4. ikošȕlju bi dȃv ("nesebičan, duševan čovek"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 148.
  3. Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 112.
  4. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 149, 150.
  5. Мирјана Малуцков, Ношња Панчева и околине, Нови Сад (Матица српска), 1995, 101 стр, стр. 13, 14.
  6. Михај Н. Радан, Обреди, веровања и обичаји Карашевака везани за изградњу куће. — Гласник Етнографског института САНУ, књ. XLIX , Београд, 2000, 91—99, стр. 95.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114, 173.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 299.
  9. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 7, 106.
  10. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.
  11. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 52, 55.
  12. 12,0 12,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  13. 13,0 13,1 Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 151.
  14. Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 119.
  15. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 308.
  16. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  17. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 134.
  18. Весна Марјановић, Прилог проучавању промена у циклусу свадбених обичаја Срема на примеру села: Јаково, Бољевци, Стари Сланакамен, Нови Карловци, Стари Бановци. — Рад, 31, 1988—1989, 195—204, стр. 196.
  19. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 110.
  20. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126, 137, 139.
  21. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 258.
  22. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]

Изведене речи: košulja

Фузи ћирилица: košulja

+

+

++

++

+++

+++


+++++++++++++++

Проширени садржај


++++++++++++++++++++++++++++


+++++++++++++++++++++++++++++

+++++++++++++++++++++++++++++

циклична група
Paley13.svg🁣🀲🀳🂓
О слици