Pređi na sadržaj

košulja

košulja

Jezici (3)
[[#košulja (srpski, lat. košulja)|košulja (srpski, lat. košulja)]] • Reference • Napomene
Strana kategorija

Srpski

košulja (srpski, lat. košulja)

Imenica

košulja, ž

Kategorije: ob.


Oblici:

  1. kòšulja, košȕlja [1]
  2. kòšulja, košȕlja Vršac [1]

Audio: (datoteka)

Značenja:

  1. Ženska letnja svečana košulja. [1]
  2. Ženska letnja svečana bluze sa zlatovezom. [1]
  3. Dugačka košulja kakve su nosili stanovnici klisurskih sela u Rumuniji. Crvena Crkva[1]
  4. Spavaćica. Kać[1]
  5. Deo ženskog donjeg rublja koji se nosi do tela i doseže do kolena, često bez rukava. [1]
  6. Pamučno platno koje se daje na dar prosiocima, učesnicima svadbe, nosačima u pogrebnoj povorci, položajniku i sl. [1]
  7. Pamučno platno ili svila koja se učesnicima svadbe veže preko desnog ramena i grudi. [1]
  8. Rublje uopšte. [1]

Primeri:

  1. Letnju nošnju u prošlosti činili su uglavnom sledeći elementi: široke platnene gaće, košulja, „prusluk”, obojci. [2] [1]
  2. Košulja je imala duge rukave, spreda je razrezana do polovine grudi a oko vrata je nizak kolir sa zakopčavanjem ispod guše zaponjcima. Nošena je preko gaća i dopirala do ispod pojasa. [3] [4] [5] [6] Ostojićevo Platičevo Čenej Starčevo Dolovo Krašovo [1]
  3. Pa ima da se ćilim, krpara i platno otka, košulja i gaće sašiju, firange ispletu. Stapar [1]
  4. Kònje sam dòbro održávo, dȅtelina se na njȋ čȉsti, svȁko jȕtro kòšulja mȍkra — češàgijom pȑvo pa čȅtkom čȅtkalo se. Čenej [1]
  5. Níje bílo gòtovi kȍšulja ko sȁd. Beška [1]
  6. Ȍnda ѝmāš i peškíra, i gȃća, i kȍšӯlja, i pònjavӣca, i što gȍd ȍćeš. Deronje [1]
  7. Znȁla sam sàvršeno da šȉjem mȕške kòšulje. [7] [8] [9] [10] [11] [12] Aradac Bačinci Čalma Ledinci Čerević Laćarak Šimanovci Višnjićevo Subotica Kula Mol Đurđevo Begeč Novi Sad Vilovo Đala Srpska Crnja Šurjan Orlovat Ilandža Deska Čenej [1]
  8. Ȍna je štȉkovala na mašínu, košȕlje, kolko koja ȉma mogúćnosti, dvȁes, trȉes i pedesȇt ȉma koja je. [1]
  9. Mȋ smo nosȉli u dvȃ: i dȏjna i gȏrnja košȕlja. Vršac [1]
  10. Peškíre, gȁće, košȕlje, tȏ se prȇ nosȉlo od pamȕka. Izbište Pavliš [1]
  11. Blagdašnja košulja vezena je koncem u boji ili zlatovezom, po grudima i rukavima. Najviše su zastupljeni biljni motivi: grane, lozice, lišće i dr. [13] Ostojićevo [1]
  12. Zakopčavan je [prsluk] kopčama ili vrpcama, ali je bilo i takvih koji se nisu zakopčavali da se bolje vidi „zlatna košulja”. [13] Ostojićevo [1]
  13. Ѝmali smo svѐčānu kòšulju dùgačku. Bačinci [1]
  14. Kat pȍđe mlȃda na spávanje kod mómka, ȍndak svȅkrva pȕšti jáje kros košȕlju da se lȁko porȍdi. Jasenovo Vršac [1]
  15. Osnovni delovi stare srpske ženske nošnje su skute i košulja koji su nošeni do tela. Košulja je služila i kao gornja odeća leti. I košulja i skute šiveni su uvek od domaćeg platna. [14] [15] [1]
  16. I donѐse dѐvojački štàfӣr: njȇne jàstuke, ćȉlimove, peškíre, vȅš, kòšulje. Kumane [1]
  17. Sȁm kȍpala u bȃšću pa mi kòšulja mȍkra od znȍja. [16] [12] Čenej Čenej Itebej [1]
  18. Svekrva mu [vojvodi] daje štap sa jabukom za koji vezuje košulju i peškir, a vojvodinica dobija haljinu. [17] [1]
  19. Nosači [u pogrebnoj povorci] dobivaju na dar „košulje” (platno za košulje). [18] Jarkovac [1]
  20. Svȉ se dárili, i svȉ ѝmali kòšulje, na svȅ kònje kòšulje. [19] [20] Tomaševac Čerević Novo Miloševo Melenci Kumane Orlovat [1]
  21. Ka[d] dȏđe pȓvi u kȕću da bȕde pòlažanik, rȁdovan, njѐmu se vȇže kòšulja. Vojka [1]
  22. Pa se ѝdē kod dѐvōjke, dѐvōjka dàrӣva, svȅ u kòšulje dàrӣva. Bačinci [1]
  23. Ȍndak svȁki džarȃč prekazȋva, kȃže: „Ovȏ poklȁnjam mómku i mlȃdi, aljȉnu i košȕlju. Jasenovo [1]
  24. Od neveste dever je dobijao naročito ukrašen „deverski peškir” ili „košulju” (belo platno ili svila vezivana deveru preko desnog ramena i grudi). [1]
  25. Preko dȅvera jȁ vȇžem kòšulju i ȍn ѝde pored mѐne. Laćarak Kula [1]
  26. Sremica kaže: „Ponedeljkom perem košulje”. Platičevo Sviloš Banatsko Aranđelovo [1]


Sinonimi:

  1. košuljica [21] Sremska Mitrovica Sefkerin [1]


Izrazi:

  1. prȅčakošȕlja od kabȁnice ("isto"). Vršac [1]
  2. Bliža ˜ nego haljina ("preči je rođak od tuđina"). Jasenovo [1]
  3. bȍlje je vȉditi vȗka prȉt kućom o Bòžiću neg čòveka ukòšulji ("blaga zima nije dobra za useve"). Novo Miloševo [1]
  4. ikošȕlju bi dȃv ("nesebičan, duševan čovek"). Vršac [1]

Reference

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Konji vrani. 1987, 326 str, str. 148.
  3. ↑ Bagrem beli. 1986, 146 str, str. 112.
  4. ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 149, 150.
  5. ↑ Mirjana Maluckov, Nošnja Pančeva i okoline, Novi Sad (Matica srpska), 1995, 101 str, str. 13, 14.
  6. ↑ Mihaj N. Radan, Obredi, verovanja i običaji Karaševaka vezani za izgradnju kuće. — Glasnik Etnografskog instituta SANU, knj. XLIX , Beograd, 2000, 91—99, str. 95.
  7. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 114, 173.
  8. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 299.
  9. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 7, 106.
  10. ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 235.
  11. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 52, 55.
  12. ↑ 12,0 12,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  13. ↑ 13,0 13,1 Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 151.
  14. ↑ Bagrem beli. 1986, 146 str, str. 119.
  15. ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 308.
  16. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 134.
  17. ↑ Vesna Marjanović, Prilog proučavanju promena u ciklusu svadbenih običaja Srema na primeru sela: Jakovo, Boljevci, Stari Slanakamen, Novi Karlovci, Stari Banovci. — Rad, 31, 1988—1989, 195—204, str. 196.
  18. ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 110.
  19. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 126, 137, 139.
  20. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 258.
  21. ↑ Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).

Napomene

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=кошуља&oldid=676327”