кошуља

кошуља

Српски

кошуља (српски, lat. košulja)

Именица

кошуља, ж

Категорије: об.


Облици:

  1. ко̀шуља, кошу̏ља [1]
  2. ко̀шуља, кошу̏ља Вршац [1]

Аудио: (датотека)

Значења:

  1. Женска летња свечана кошуља. [1]
  2. Женска летња свечана блузе са златовезом. [1]
  3. Дугачка кошуља какве су носили становници клисурских села у Румунији. Црвена Црква[1]
  4. Спаваћица. Каћ[1]
  5. Део женског доњег рубља који се носи до тела и досеже до колена, често без рукава. [1]
  6. Памучно платно које се даје на дар просиоцима, учесницима свадбе, носачима у погребној поворци, положајнику и сл. [1]
  7. Памучно платно или свила која се учесницима свадбе веже преко десног рамена и груди. [1]
  8. Рубље уопште. [1]

Примери:

  1. Летњу ношњу у прошлости чинили су углавном следећи елементи: широке платнене гаће, кошуља, „пруслук”, обојци. [2] [1]
  2. Кошуља је имала дуге рукаве, спреда је разрезана до половине груди а око врата је низак колир са закопчавањем испод гуше запоњцима. Ношена је преко гаћа и допирала до испод појаса. [3] [4] [5] [6] Остојићево Платичево Ченеј Старчево Долово Крашово [1]
  3. Па има да се ћилим, крпара и платно отка, кошуља и гаће сашију, фиранге исплету. Стапар [1]
  4. Ко̀ње сам до̀бро одржа́во, де̏телина се на њи̑ чи̏сти, сва̏ко ју̏тро ко̀шуља мо̏кра — чеша̀гијом пр̏во па че̏тком че̏ткало се. Ченеј [1]
  5. Ни́је би́ло го̀тови ко̏шуља ко са̏д. Бешка [1]
  6. О̏нда ѝма̄ш и пешки́ра, и га̑ћа, и ко̏шӯља, и по̀њавӣца, и што го̏д о̏ћеш. Дероње [1]
  7. Зна̏ла сам са̀вршено да ши̏јем му̏шке ко̀шуље. [7] [8] [9] [10] [11] [12] Арадац Бачинци Чалма Лединци Черевић Лаћарак Шимановци Вишњићево Суботица Кула Мол Ђурђево Бегеч Нови Сад Вилово Ђала Српска Црња Шурјан Орловат Иланџа Деска Ченеј [1]
  8. О̏на је шти̏ковала на маши́ну, кошу̏ље, колко која и̏ма могу́ћности, два̏ес, три̏ес и педесе̑т и̏ма која је. [1]
  9. Ми̑ смо носи̏ли у два̑: и до̑јна и го̑рња кошу̏ља. Вршац [1]
  10. Пешки́ре, га̏ће, кошу̏ље, то̑ се пре̑ носи̏ло од паму̏ка. Избиште Павлиш [1]
  11. Благдашња кошуља везена је концем у боји или златовезом, по грудима и рукавима. Највише су заступљени биљни мотиви: гране, лозице, лишће и др. [13] Остојићево [1]
  12. Закопчаван је [прслук] копчама или врпцама, али је било и таквих који се нису закопчавали да се боље види „златна кошуља”. [13] Остојићево [1]
  13. Ѝмали смо свѐча̄ну ко̀шуљу ду̀гачку. Бачинци [1]
  14. Кат по̏ђе мла̑да на спа́вање код мо́мка, о̏ндак све̏крва пу̏шти ја́је крос кошу̏љу да се ла̏ко поро̏ди. Јасеново Вршац [1]
  15. Основни делови старе српске женске ношње су скуте и кошуља који су ношени до тела. Кошуља је служила и као горња одећа лети. И кошуља и скуте шивени су увек од домаћег платна. [14] [15] [1]
  16. И донѐсе дѐвојачки шта̀фӣр: ње̑не ја̀стуке, ћи̏лимове, пешки́ре, ве̏ш, ко̀шуље. Кумане [1]
  17. Са̏м ко̏пала у ба̑шћу па ми ко̀шуља мо̏кра од зно̏ја. [16] [12] Ченеј Ченеј Итебеј [1]
  18. Свекрва му [војводи] даје штап са јабуком за који везује кошуљу и пешкир, а војводиница добија хаљину. [17] [1]
  19. Носачи [у погребној поворци] добивају на дар „кошуље” (платно за кошуље). [18] Јарковац [1]
  20. Сви̏ се да́рили, и сви̏ ѝмали ко̀шуље, на све̏ ко̀ње ко̀шуље. [19] [20] Томашевац Черевић Ново Милошево Меленци Кумане Орловат [1]
  21. Ка[д] до̑ђе пр̑ви у ку̏ћу да бу̏де по̀лажаник, ра̏дован, њѐму се ве̑же ко̀шуља. Војка [1]
  22. Па се ѝде̄ код дѐво̄јке, дѐво̄јка да̀рӣва, све̏ у ко̀шуље да̀рӣва. Бачинци [1]
  23. О̏ндак сва̏ки џара̑ч прекази̑ва, ка̑же: „Ово̑ покла̏њам мо́мку и мла̑ди, аљи̏ну и кошу̏љу. Јасеново [1]
  24. Од невесте девер је добијао нарочито украшен „деверски пешкир” или „кошуљу” (бело платно или свила везивана деверу преко десног рамена и груди). [1]
  25. Преко де̏вера ја̏ ве̑жем ко̀шуљу и о̏н ѝде поред мѐне. Лаћарак Кула [1]
  26. Сремица каже: „Понедељком перем кошуље”. Платичево Свилош Банатско Аранђелово [1]


Изрази:

  1. пре̏чакошу̏ља од каба̏нице ("исто"). Вршац [1]
  2. Ближа ˜ него хаљина ("пречи је рођак од туђина"). Јасеново [1]
  3. бо̏ље је ви̏дити ву̑ка при̏т кућом о Бо̀жићу нег чо̀века уко̀шуљи ("блага зима није добра за усеве"). Ново Милошево [1]
  4. икошу̏љу би да̑в ("несебичан, душеван човек"). Вршац [1]

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 148.
  3. Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 112.
  4. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 149, 150.
  5. Мирјана Малуцков, Ношња Панчева и околине, Нови Сад (Матица српска), 1995, 101 стр, стр. 13, 14.
  6. Михај Н. Радан, Обреди, веровања и обичаји Карашевака везани за изградњу куће. — Гласник Етнографског института САНУ, књ. XLIX , Београд, 2000, 91—99, стр. 95.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114, 173.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 299.
  9. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 7, 106.
  10. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.
  11. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 52, 55.
  12. 12,0 12,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  13. 13,0 13,1 Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 151.
  14. Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 119.
  15. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 308.
  16. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 134.
  17. Весна Марјановић, Прилог проучавању промена у циклусу свадбених обичаја Срема на примеру села: Јаково, Бољевци, Стари Сланакамен, Нови Карловци, Стари Бановци. — Рад, 31, 1988—1989, 195—204, стр. 196.
  18. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 110.
  19. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126, 137, 139.
  20. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 258.
  21. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене