kljéšta

kljéšta

kljéšta (српски, ћир. кље́шта)[уреди]

Именица[уреди]

kljéšta, с

Категорије: пл. т.ков. ков. ков.ков. ков. ков.ков. ков. ков.об.


Облици:

  1. klješta [1]

Значења:

  1. Metalno oruđe u obliku dve učvršćene prekrštene poluge kojima se nešto hvata, steže, vadi, kida, seče i sl. [1]
  2. Velika klešta za hvatanje i manipulisanje kožama u toku potapanja, konzervacije i ispiranja u bazenima. [1]
  3. Vrsta velikih kovačkih klešta. [1]
  4. Vrsta klešta kojima potkivač odseca rožnati deo kopita. [1]
  5. Vrsta klešta koja se koriste u potkivačkom zanatu za sečenje eksera i kopita. [1]
  6. Klešta koja služe za držanje pljosnatog gvožđa. [2] Тител[1]
  7. Klešta koja služe za držanje vrućeg okruglog gvožđa. [2] Тител[1]
  8. Isto. [1]
  9. Isto. [2] Нерадин Бачка Паланка Футог[1]
  10. Klešta za držanje vrućih karika. [2] Тител[1]

Примери:

  1. Tȋ dȑži tȗ pòtkovu kljéštima, a jȃ ću da ùdaram čèkićem. Бачинци [1]
  2. Ràšīri tȃ kljéšta. Итебеј [1]
  3. Stegne ko s klještima. [3] [4] [5] Јасеново Свилош Сусек Бечеј Ђурђево Ново Милошево Тараш Фаркаждин Сакуле Конак Пландиште Деска [1]
  4. Kle šta su is ko va na od gvo žđa. [1]
  5. Imao je [ber ber] si gur nu ru ku i kle šta, pa ka da uhva ti, zub je mo rao da ide na po lje. Надаљ [1]
  6. Kleštima se hvata ili pridržava usijani predmet iz vatre, njima se savija žica, seče, uvija. [6] [7] [8] Вршац Госпођинци [1]
  7. Klešta služe za zatezanje lica [na papučama], za vađenje eksera i sl. [1]
  8. Ve li ka opan čar ska kle šta [slu že] za hva ta nje i ma nipulisanje kožama u toku potapanja, konzervacije i ispiranja u bazenima. [9] Панчево [1]
  9. U nivou „kovačke vatre” nalazila se površina od cigalja na kojoj su se nalazila klješta za vatru. [10] Бачки Брестовац [1]
  10. Kopitna klješta, kojima se seče predugačka rožina zida. [11] Бачки Брестовац [1]
  11. Obućarska klešta [služe] za prihvatanje, povlačenje, podvrtanje kože. [12] Панчево [1]
  12. Opančarska klešta „falcangle” [služe] za izvlačenje oputa, za proširivanje gajke i luba i za podvrtanje đona na peti. [12] Панчево [1]
  13. U alat za potkivanje spada: [...] potkivačka klješta, kojima se odsecaju klinovi. [11] Бачки Брестовац [1]
  14. Kléšta potkìvāčka koja séku kòpite. Каћ [1]
  15. Tišljeri koriste tišljerska i kombinovana klešta; papagaj klešta. [13] [1]


Синоними:

  1. klješte [1]
  2. usta [5] Черевић [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 367.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 53, 58.
  5. ↑ 5,0 5,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  6. ↑ Драгана Јовановић-Вечански, Казанџијски занат у Вршцу (с освртом на занатство у Вршцу). — Рад, 35, 1993, 235—242, стр. 240.
  7. ↑ Милан Милошев, Вршачке папуџије. — Рад, 6, 1957, 121—137, стр. 132.
  8. ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 45, 52.
  9. ↑ Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 322.
  10. ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 79.
  11. ↑ 11,0 11,1 Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 85.
  12. ↑ 12,0 12,1 Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 326.
  13. ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 324.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=kljéšta&oldid=550402”