кље́шта

кље́шта

кље́шта (српски, lat. kljéšta)[уреди]

Именица[уреди]

кље́шта, с

Категорије: пл. т.ков. ков. ков.ков. ков. ков.ков. ков. ков.об.


Облици:

  1. кљешта [1]

Значења:

  1. Метално оруђе у облику две учвршћене прекрштене полуге којима се нешто хвата, стеже, вади, кида, сече и сл. [1]
  2. Велика клешта за хватање и манипулисање кожама у току потапања, конзервације и испирања у базенима. [1]
  3. Врста великих ковачких клешта. [1]
  4. Врста клешта којима поткивач одсеца рожнати део копита. [1]
  5. Врста клешта која се користе у поткивачком занату за сечење ексера и копита. [1]
  6. Клешта која служе за држање пљоснатог гвожђа. [2] Тител[1]
  7. Клешта која служе за држање врућег округлог гвожђа. [2] Тител[1]
  8. Исто. [1]
  9. Исто. [2] Нерадин Бачка Паланка Футог[1]
  10. Клешта за држање врућих карика. [2] Тител[1]

Примери:

  1. Ти̑ др̏жи ту̑ по̀ткову кље́штима, а ја̑ ћу да у̀дарам чѐкићем. Бачинци [1]
  2. Ра̀шӣри та̑ кље́шта. Итебеј [1]
  3. Стегне ко с кљештима. [3] [4] [5] Јасеново Свилош Сусек Бечеј Ђурђево Ново Милошево Тараш Фаркаждин Сакуле Конак Пландиште Деска [1]
  4. Кле шта су ис ко ва на од гво жђа. [1]
  5. Имао је [бер бер] си гур ну ру ку и кле шта, па ка да ухва ти, зуб је мо рао да иде на по ље. Надаљ [1]
  6. Клештима се хвата или придржава усијани предмет из ватре, њима се савија жица, сече, увија. [6] [7] [8] Вршац Госпођинци [1]
  7. Клешта служе за заteзање лица [на папучама], за вађење ексера и сл. [1]
  8. Ве ли ка опан чар ска кле шта [слу же] за хва ta ње и ма нипулисање кожама у току потапања, конзервације и испирања у базенима. [9] Панчево [1]
  9. У нивоу „ковачке ватре” налазила се површина од цигаља на којој су се налазила кљешта за ватру. [10] Бачки Брестовац [1]
  10. Копитна кљешта, којима се сече предугачка рожина зида. [11] Бачки Брестовац [1]
  11. Обућарска клешта [служе] за прихватање, повлачење, подвртање коже. [12] Панчево [1]
  12. Опанчарска клешта „фалцангле” [служе] за извлачење опута, за проширивање гајке и луба и за подвртање ђона на пети. [12] Панчево [1]
  13. У алат за поткивање спада: [...] поткивачка кљешта, којима се одсецају клинови. [11] Бачки Брестовац [1]
  14. Кле́шта поткѝва̄чка која се́ку ко̀пите. Каћ [1]
  15. Тишљери користе тишљерска и комбинована клешта; папагај клешта. [13] [1]


Синоними:

  1. кљеште [1]
  2. уста [5] Черевић [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 367.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 53, 58.
  5. ↑ 5,0 5,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  6. ↑ Драгана Јовановић-Вечански, Казанџијски занат у Вршцу (с освртом на занатство у Вршцу). — Рад, 35, 1993, 235—242, стр. 240.
  7. ↑ Милан Милошев, Вршачке папуџије. — Рад, 6, 1957, 121—137, стр. 132.
  8. ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 45, 52.
  9. ↑ Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 322.
  10. ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 79.
  11. ↑ 11,0 11,1 Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 85.
  12. ↑ 12,0 12,1 Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 326.
  13. ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 324.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=кље́шта&oldid=550401”