kȍnjski

kȍnjski

kȍnjski (српски, ћир. ко̏њски)[уреди]

Прилог[уреди]

kȍnjski, прил.

Облици:

  1. -a, konjski, -o [1]

Значења:

  1. Koji se odnosi na konja. [1]
  2. Kola koja vuku konji. [1]
  3. Pribor za uprezanje konja. [1]
  4. Sulfat bakra koji se, pomešan sa gašenim krečom u rastvoru vode, obično upotrebljava za prskanje vinove loze, plava galica. Јасеново[1]
  5. Poseban način vezivanja kose, rep podignut iznad potiljka. [1]
  6. Mesto u ritu gde su konji izgrizli stabla. [2] Ковиљ[1]
  7. Anthemis arvensis. [1]
  8. Kao deo botaničkih naziva. [1]
  9. Isto. [1]
  10. Anthemis arvensis. [3] Вајска[1]
  11. Mentha. [1]
  12. Salvia nemorosa. [1]
  13. Salvia pratensis. [1]
  14. Stachys recta. [1]
  15. Calamintha officinalis. [1]
  16. Rumex obtusifolius. [3] Нештин[1]
  17. Kao deo zooloških naziva. [1]
  18. Vrsta vodene gliste koja se hrani krvlju. [1]
  19. Vrsta velike zelene muve Hippobosca equi. Ђурђево[1]

Примери:

  1. Ȉzvadili mu zȗb, žívog ga nàmučili, a kȃže kad ga vȉdo, vȅlik ko kȍnjski. [4] Јаша Томић Сремска Митровица Дероње Ђурђево Башаид Неузина Бока Шурјан Вршац [1]
  2. Čenejci pamte „konjske bolesti”: sakagiju, durinu, ždrebećak i sipnju. [5] Ченеј [1]
  3. Nȅ jèdna kȍla — dvȍja su nam ȍdnēli u zȃdrugu — i vòlōvska i kȍnjska. [6] [7] [8] Визић Вогањ Буковац Врдник Купиново Вајска Кула Лалић Турија Госпођинци Чуруг Мол Банатско Аранђелово Санад Падеј Нови Бечеј Тараш Елемир Чента Сефкерин Алибунар [1]
  4. Sarači [su pravili i prodavali] razne predmete od kože, pre svega konjsku opremu (uzde, sedla, kubure), pletene kandžije, remenje i sl. Рума [1]
  5. Sarači su u ranijem vremenu sami štavili konjske i goveđe kože i zatim od njih pravili konjsku opremu za vuču. [9] Надаљ [1]
  6. Màrvena štȁla i kȍnjska. Za mȃrvu je drùkčije, a za kònje je drùkčije. Ковиљ [1]
  7. Sazídali smo jèdnu štȁlu kȍnjsku kòja mȍže da stȁne ù nju kapacìtēt stȏ dvájes kónja. [10] [11] Мокрин Јаша Томић [1]
  8. To je dan konjskog vašara. [12] Добрица [1]
  9. Za škȍlu nàmestimo kȍnjski rȇp s màšnicom da bȉde lépa, ȕredna. [13] Неузина Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Јаша Томић Бока Шурјан [1]
  10. Konje, kada uginu, u mnogim selima pokopavaju u posebna „konjska groblja”. Takva groblja se posebno obeležavaju a i mimoilaze ih na putu. [14] [1]
  11. Tȏ je kȍnjska kamíla, a kamílica što kȃžemo, tȏ je òvo što [...] za apotéku. [3] Параге Нештин Товаришево Пивнице Обровац Силбаш Деспотово [1]
  12. A òva, kȍnjska kamílica visòko naráste, pa krùpne cvétove ìma, gòtov ko bȇla ráda. [3] Параге Нештин Бођани Товаришево Пивнице Обровац Силбаш Деспотово Бачка Паланка [1]
  13. Cvet mu je plav i ja ko mi ri še, a iz gle da kao ze va li ca. Cve ta pre ko ce log le ta po li va da ma i dru mo vi ma. Či ni mi se da taj cvet zo vu i „konj ski bo si ljak” ( — Pg Sl Dp) [FJzB]. [15] [1]
  14. Kȍnj ski bòsi ljak lìlā cvètā. [16] Моровић Деспотово Змајево Меленци Сефкерин [1]
  15. Kȍnjski bòsiljak, ȅvo ì sad ȉma nà njivi kòd nās. Vàko ȉma tȗ svȕd bȇli tàko cvȇt, kȍnjski bòsiljak. Pa ìdu čȅle na kȍnjski bòsiljak. [3] Силбаш Нештин Обровац Деспотово Бачка Паланка [1]
  16. Pijavica, po berberskom pričanju, ima dve vrste: konjske i ljudske. [17] Кикинда [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 166.
  5. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 125.
  6. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  7. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  8. Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 43.
  9. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 54, 151.
  10. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 118.
  11. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  12. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 48.
  13. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  14. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 95.
  15. Дамјан Прерадовић, Неколико српских речи којих нема у Вукову речнику. — ЛМС, 184, 1895, 83—111, стр. 91.
  16. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  17. Александар Р. Стефановић, Бербери и берберски занат у кикиндском диштрикту у 19. и почетком 20. века. — Рад, 18—19, 1969—1970, 73—82, стр. 79.

Напомене[уреди]