Пређи на садржај

kȍnjski

kȍnjski

kȍnjski (српски, ћир. ко̏њски)

[уреди]

Прилог

[уреди]

Прилог

[уреди]

kȍnjski, прил.

Облици:

  1. -a, konjski, -o [1]

Значења:

  1. Koji se odnosi na konja. [1]
  2. Kola koja vuku konji. [1]
  3. Pribor za uprezanje konja. [1]
  4. Sulfat bakra koji se, pomešan sa gašenim krečom u rastvoru vode, obično upotrebljava za prskanje vinove loze, plava galica. Јасеново[1]
  5. Poseban način vezivanja kose, rep podignut iznad potiljka. [1]
  6. Mesto u ritu gde su konji izgrizli stabla. [2] Ковиљ[1]
  7. Anthemis arvensis. [1]
  8. Kao deo botaničkih naziva. [1]
  9. Isto. [1]
  10. Anthemis arvensis. [3] Вајска[1]
  11. Mentha. [1]
  12. Salvia nemorosa. [1]
  13. Salvia pratensis. [1]
  14. Stachys recta. [1]
  15. Calamintha officinalis. [1]
  16. Rumex obtusifolius. [3] Нештин[1]
  17. Kao deo zooloških naziva. [1]
  18. Vrsta vodene gliste koja se hrani krvlju. [1]
  19. Vrsta velike zelene muve Hippobosca equi. Ђурђево[1]

Примери:

  1. Ȉzvadili mu zȗb, žívog ga nàmučili, a kȃže kad ga vȉdo, vȅlik ko kȍnjski. [4] Јаша Томић Сремска Митровица Дероње Ђурђево Башаид Неузина Бока Шурјан Вршац [1]
  2. Čenejci pamte „konjske bolesti”: sakagiju, durinu, ždrebećak i sipnju. [5] Ченеј [1]
  3. Nȅ jèdna kȍla — dvȍja su nam ȍdnēli u zȃdrugu — i vòlōvska i kȍnjska. [6] [7] [8] Визић Вогањ Буковац Врдник Купиново Вајска Кула Лалић Турија Госпођинци Чуруг Мол Банатско Аранђелово Санад Падеј Нови Бечеј Тараш Елемир Чента Сефкерин Алибунар [1]
  4. Sarači [su pravili i prodavali] razne predmete od kože, pre svega konjsku opremu (uzde, sedla, kubure), pletene kandžije, remenje i sl. Рума [1]
  5. Sarači su u ranijem vremenu sami štavili konjske i goveđe kože i zatim od njih pravili konjsku opremu za vuču. [9] Надаљ [1]
  6. Màrvena štȁla i kȍnjska. Za mȃrvu je drùkčije, a za kònje je drùkčije. Ковиљ [1]
  7. Sazídali smo jèdnu štȁlu kȍnjsku kòja mȍže da stȁne ù nju kapacìtēt stȏ dvájes kónja. [10] [11] Мокрин Јаша Томић [1]
  8. To je dan konjskog vašara. [12] Добрица [1]
  9. Za škȍlu nàmestimo kȍnjski rȇp s màšnicom da bȉde lépa, ȕredna. [13] Неузина Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Јаша Томић Бока Шурјан [1]
  10. Konje, kada uginu, u mnogim selima pokopavaju u posebna „konjska groblja”. Takva groblja se posebno obeležavaju a i mimoilaze ih na putu. [14] [1]
  11. Tȏ je kȍnjska kamíla, a kamílica što kȃžemo, tȏ je òvo što [...] za apotéku. [3] Параге Нештин Товаришево Пивнице Обровац Силбаш Деспотово [1]
  12. A òva, kȍnjska kamílica visòko naráste, pa krùpne cvétove ìma, gòtov ko bȇla ráda. [3] Параге Нештин Бођани Товаришево Пивнице Обровац Силбаш Деспотово Бачка Паланка [1]
  13. Cvet mu je plav i ja ko mi ri še, a iz gle da kao ze va li ca. Cve ta pre ko ce log le ta po li va da ma i dru mo vi ma. Či ni mi se da taj cvet zo vu i „konj ski bo si ljak” ( — Pg Sl Dp) [FJzB]. [15] [1]
  14. Kȍnj ski bòsi ljak lìlā cvètā. [16] Моровић Деспотово Змајево Меленци Сефкерин [1]
  15. Kȍnjski bòsiljak, ȅvo ì sad ȉma nà njivi kòd nās. Vàko ȉma tȗ svȕd bȇli tàko cvȇt, kȍnjski bòsiljak. Pa ìdu čȅle na kȍnjski bòsiljak. [3] Силбаш Нештин Обровац Деспотово Бачка Паланка [1]
  16. Pijavica, po berberskom pričanju, ima dve vrste: konjske i ljudske. [17] Кикинда [1]


Синоними:

  1. konjara Бачка Паланка [1]


Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 166.
  5. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 125.
  6. ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  7. ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  8. ↑ Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 43.
  9. ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 54, 151.
  10. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 118.
  11. ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  12. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 48.
  13. ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  14. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 95.
  15. ↑ Дамјан Прерадовић, Неколико српских речи којих нема у Вукову речнику. — ЛМС, 184, 1895, 83—111, стр. 91.
  16. ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  17. ↑ Александар Р. Стефановић, Бербери и берберски занат у кикиндском диштрикту у 19. и почетком 20. века. — Рад, 18—19, 1969—1970, 73—82, стр. 79.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=kȍnjski&oldid=557612”