ко̏њски

ко̏њски

ко̏њски (српски, lat. kȍnjski)[уреди]

Прилог[уреди]

ко̏њски, прил.

Облици:

  1. -а, коњски, -о [1]

Значења:

  1. Који се односи на коња. [1]
  2. Кола која вуку коњи. [1]
  3. Прибор за упрезање коња. [1]
  4. Сулфат бакра који се, помешан са гашеним кречом у раствору воде, обично употребљава за прскање винове лозе, плава галица. Јасеново[1]
  5. Посебан начин везивања косе, реп подигнут изнад потиљка. [1]
  6. Место у риту где су коњи изгризли стабла. [2] Ковиљ[1]
  7. Anthemis arvensis. [1]
  8. Као део ботаничких назива. [1]
  9. Исто. [1]
  10. Anthemis arvensis. [3] Вајска[1]
  11. Mentha. [1]
  12. Salvia nemorosa. [1]
  13. Salвиa pratensis. [1]
  14. Stachys recta. [1]
  15. Calamintha officinalis. [1]
  16. Rumex obtusifolius. [3] Нештин[1]
  17. Као део зоолошких назива. [1]
  18. Врста водене глисте која се храни крвљу. [1]
  19. Врста велике зелене муве Hippobosca equi. Ђурђево[1]

Примери:

  1. И̏звадили му зу̑б, жи́вог га на̀мучили, а ка̑же кад га ви̏до, ве̏лик ко ко̏њски. [4] Јаша Томић Сремска Митровица Дероње Ђурђево Башаид Неузина Бока Шурјан Вршац [1]
  2. Ченејци памте „коњске болести”: сакагију, дурину, ждребећак и сипњу. [5] Ченеј [1]
  3. Не̏ јѐдна ко̏ла — дво̏ја су нам о̏дне̄ли у за̑другу — и во̀ло̄вска и ко̏њска. [6] [7] [8] Визић Вогањ Буковац Врдник Купиново Вајска Кула Лалић Турија Госпођинци Чуруг Мол Банатско Аранђелово Санад Падеј Нови Бечеј Тараш Елемир Чента Сефкерин Алибунар [1]
  4. Сарачи [су правили и продавали] разне предмете од коже, пре свега коњску опрему (узде, седла, кубуре), плетене канџије, ремење и сл. Рума [1]
  5. Сарачи су у ранијем времену сами штавили коњске и говеђе коже и затим од њих правили коњску опрему за вучу. [9] Надаљ [1]
  6. Ма̀рвена шта̏ла и ко̏њска. За ма̑рву је дру̀кчије, а за ко̀ње је дру̀кчије. Ковиљ [1]
  7. Сази́дали смо јѐдну шта̏лу ко̏њску ко̀ја мо̏же да ста̏не у̀ њу капацѝте̄т сто̑ два́јес ко́ња. [10] [11] Мокрин Јаша Томић [1]
  8. То је дан коњског вашара. [12] Добрица [1]
  9. За шко̏лу на̀местимо ко̏њски ре̑п с ма̀шницом да би̏де ле́па, у̏редна. [13] Неузина Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Јаша Томић Бока Шурјан [1]
  10. Коње, када угину, у многим селима покопавају у посебна „коњска гробља”. Таква гробља се посебно обележавају а и мимоилазе их на путу. [14] [1]
  11. То̑ је ко̏њска ками́ла, а ками́лица што ка̑жемо, то̑ је о̀во што [...] за апоте́ку. [3] Параге Нештин Товаришево Пивнице Обровац Силбаш Деспотово [1]
  12. А о̀ва, ко̏њска ками́лица висо̀ко нара́сте, па кру̀пне цве́тове ѝма, го̀тов ко бе̑ла ра́да. [3] Параге Нештин Бођани Товаришево Пивнице Обровац Силбаш Деспотово Бачка Паланка [1]
  13. Цвет му је плав и ја ко ми ри ше, а из gle да као зе ва ли ца. Цве та пре ко це лог ле та по ли ва да ма и дру мо vi ма. Чи ни ми се да тај цвет зо ву и „коњ ски бо si љак” ( — Пг Сл Дп) [ФЈзБ]. [15] [1]
  14. Ко̏њ ски бо̀си љак лѝла̄ цвѐта̄. [16] Моровић Деспотово Змајево Меленци Сефкерин [1]
  15. Ко̏њски бо̀сиљак, е̏во ѝ сад и̏ма на̀ њиви ко̀д на̄с. Ва̀ко и̏ма ту̑ сву̏д бе̑ли та̀ко цве̑т, ко̏њски бо̀сиљак. Па ѝду че̏ле на ко̏њски бо̀сиљак. [3] Силбаш Нештин Обровац Деспотово Бачка Паланка [1]
  16. Пијавица, по берберском причању, има две врсте: коњске и људске. [17] Кикинда [1]


Синоними:

  1. коњара Бачка Паланка [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 166.
  5. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 125.
  6. ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  7. ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  8. ↑ Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 43.
  9. ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 54, 151.
  10. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 118.
  11. ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  12. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 48.
  13. ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  14. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 95.
  15. ↑ Дамјан Прерадовић, Неколико српских речи којих нема у Вукову речнику. — ЛМС, 184, 1895, 83—111, стр. 91.
  16. ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  17. ↑ Александар Р. Стефановић, Бербери и берберски занат у кикиндском диштрикту у 19. и почетком 20. века. — Рад, 18—19, 1969—1970, 73—82, стр. 79.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ко̏њски&oldid=557613”