kȍčina
kȍčina
kȍčina (српски, ћир. ко̏чина)[уреди]
Именица[уреди]
kȍčina, ж
Облици:
Примери:
- Nȇmu mȅsta i svȅ su ȉzrili, a kad sam jȃ kázo da se zȋdadu nȍve kȍčine, su kázali nè treba. Јаша Томић [1]
- Òno se zòve kȍčina di lèže ùnūtri, a òno òtvoreno tȏ se zvȁo òbor. Стари Бановци [1]
- A òni dòšli da tȇradu svȋnje ȉs kočine. Томашевац [1]
- Da počȉsti štȁlu i da počȉsti kȍčinu. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Банатска Паланка Моровић Сремска Рача Јарак Рума Грабовци Кленак Платичево Прхово Голубинци Купиново Огар Карловчић Нерадин Војка Марадик Крушедол Батајница Белегиш Нови Сланкамен Крчедин Стари Сланкамен Обреж Угриновци Сурдук Равно Село Бегеч Ковиљ Ново Милошево Радојево Српска Црња Тараш Елемир Арадац Итебеј Житиште Неузина Бока Шурјан Ботош Маргита Орловат Перлез Сакуле Опово Фаркаждин Сефкерин Конак Добрица Црепаја Панчево Алибунар Уљма Вршац Избиште Омољица Долово Ковин Делиблато Кајтасово Јасеново Црвена Црква Врачев Гај Иванда Ченеј Крашово [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 101, 173.
- ↑ Јован Ердељановић, Срби у Банату. Део 1, Насеља и становништво, Нови Сад (Матица српска), 1986, 385 стр, стр. 381.
- ↑ Михај Н. Радан, Обреди, веровања и обичаји Карашевака везани за изградњу куће. — Гласник Етнографског института САНУ, књ. XLIX , Београд, 2000, 91—99, стр. 96.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).