ко̏чина
ко̏чина
ко̏чина (српски, lat. kȍčina)[уреди]
Именица[уреди]
ко̏чина, ж
Облици:
Примери:
- Не̑му ме̏ста и све̏ су и̏зрили, а кад сам ја̑ ка́зо да се зи̑даду но̏ве ко̏чине, су ка́зали нѐ треба. Јаша Томић [1]
- О̀но се зо̀ве ко̏чина ди лѐже у̀нӯтри, а о̀но о̀творено то̑ се зва̏о о̀бор. Стари Бановци [1]
- А о̀ни до̀шли да те̑раду сви̑ње и̏с кочине. Томашевац [1]
- Да почи̏сти шта̏лу и да почи̏сти ко̏чину. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Банатска Паланка Моровић Сремска Рача Јарак Рума Грабовци Кленак Платичево Прхово Голубинци Купиново Огар Карловчић Нерадин Војка Марадик Крушедол Батајница Белегиш Нови Сланкамен Крчедин Стари Сланкамен Обреж Угриновци Сурдук Равно Село Бегеч Ковиљ Ново Милошево Радојево Српска Црња Тараш Елемир Арадац Итебеј Житиште Неузина Бока Шурјан Ботош Маргита Орловат Перлез Сакуле Опово Фаркаждин Сефкерин Конак Добрица Црепаја Панчево Алибунар Уљма Вршац Избиште Омољица Долово Ковин Делиблато Кајтасово Јасеново Црвена Црква Врачев Гај Иванда Ченеј Крашово [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 101, 173.
- ↑ Јован Ердељановић, Срби у Банату. Део 1, Насеља и становништво, Нови Сад (Матица српска), 1986, 385 стр, стр. 381.
- ↑ Михај Н. Радан, Обреди, веровања и обичаји Карашевака везани за изградњу куће. — Гласник Етнографског института САНУ, књ. XLIX , Београд, 2000, 91—99, стр. 96.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).