jalova
jalova
jalova (српски, ћир. јалова)[уреди]
Категорије: прен.
Значења:
- Koji ne daje poroda, neplodan, sterilan. [1]
- Domaće životinje nesposobne za razmnožavanje. [2] Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Мартинци Кукујевци Ердевик Грабовци Кленак Платичево Хртковци Јарак Вогањ Шуљам Лежимир Свилош Купиново Огар Јазак Врдник Черевић Бољевци Карловчић Прхово Мали Радинци Нерадин Сремска Каменица Сурчин Војка Голубинци Марадик Крушедол Батајница Белегиш Нови Сланкамен Крчедин Футог Госпођинци Опово Итебеј[1]
- Koji ne daje ploda, besplodan, nerodan. [1]
- Koji ne rađa, koji je neupotrebljiv za obrađivanje (o zemlji). Ђурђево Јасеново[1]
- Koji ne daje rezultate, uzaludan. [1]
- Bezmestan, postan. [1]
Примери:
- Ȍnda me prèmestu kot krȃva, jȁlovi krȃva. [1]
- Jèste, tȏ je žíva ȉstina, òterala snàvu što je bíla jȁlova. [3] [2] [4] [5] [6] [7] [8] Јаша Томић Јамена Моровић Сремска Рача Вишњићево Гибарац Моловин Сот Бачинци Кукујевци Мартинци Ердевик Лежимир Свилош Черевић Шуљам Јазак Буковац Кленак Вогањ Јарак Хртковци Платичево Врдник Сремска Каменица Грабовци Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Карловчић Купиново Голубинци Крчедин Војка Нови Сланкамен Бољевци Батајница Белегиш Сурчин Госпођинци Товаришево Ђурђево Бачка Паланка Футог Нови Кнежевац Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Шурјан Бока Неузина Орловат Фаркаждин Опово Ченеј Иванда [1]
- Bȇla mȃrva, tȏ je bílo dȁlje, ȕ atār: Gȁlād (krȁve što su jȁlave, jȕnād, kònji su pȁsli, nȁ Galād su pȁsli) ( Ki — SK NK Sn Mo SC Pd Bš Km E Z Š Db Op; Ds). [9] [2] [10] [11] [1]
- Tȇ jàlave krȁve dáli smo u jalòvinje. [12] Фаркаждин Нови Кнежевац Санад [1]
- Ȉmam dȍsta jȁlavi kùrūza. Суботица [1]
- To se ne isplati raditi, to je jalov posao. [8] Иванда Орловат Ченеј [1]
- „Falš-supa” se sprema od zeleni (seckane na kolutiće), seckanog krompira i peršunovog lišća sa dodatkom trganaca. Za ovu supu čuje se ponegde i drugi naziv: jalova supa, jer je bez mesa. [13] [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 163.
- ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 16, 111, 129.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 150, 265.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 137.
- ↑ 8,0 8,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 120.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 129.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 264.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 58, 137, 365.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 33.