јалова
јалова
јалова (српски, lat. jalova)[уреди]
Категорије: прен.
Значења:
- Који не даје порода, неплодан, стерилан. [1]
- Домаће животиње неспособне за размножавање. [2] Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Мартинци Кукујевци Ердевик Грабовци Кленак Платичево Хртковци Јарак Вогањ Шуљам Лежимир Свилош Купиново Огар Јазак Врдник Черевић Бољевци Карловчић Прхово Мали Радинци Нерадин Сремска Каменица Сурчин Војка Голубинци Марадик Крушедол Батајница Белегиш Нови Сланкамен Крчедин Футог Госпођинци Опово Итебеј[1]
- Који не даје плода, бесплодан, неродан. [1]
- Који не рађа, који је неупотребљив за обрађивање (о земљи). Ђурђево Јасеново[1]
- Који не даје резултате, узалудан. [1]
- Безместан, постан. [1]
Примери:
- О̏нда ме прѐместу кот кра̑ва, ја̏лови кра̑ва. [1]
- Јѐсте, то̑ је жи́ва и̏стина, о̀терала сна̀ву што је би́ла ја̏лова. [3] [2] [4] [5] [6] [7] [8] Јаша Томић Јамена Моровић Сремска Рача Вишњићево Гибарац Моловин Сот Бачинци Кукујевци Мартинци Ердевик Лежимир Свилош Черевић Шуљам Јазак Буковац Кленак Вогањ Јарак Хртковци Платичево Врдник Сремска Каменица Грабовци Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Карловчић Купиново Голубинци Крчедин Војка Нови Сланкамен Бољевци Батајница Белегиш Сурчин Госпођинци Товаришево Ђурђево Бачка Паланка Футог Нови Кнежевац Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Шурјан Бока Неузина Орловат Фаркаждин Опово Ченеј Иванда [1]
- Бе̑ла ма̑рва, то̑ је би́ло да̏ље, у̏ ата̄р: Га̏ла̄д (кра̏ве што су ја̏лаве, ју̏на̄д, ко̀њи су па̏сли, на̏ Гала̄д су па̏сли) ( Ки — СК НК Сн Мо СЦ Пд Бш Км Е З Ш Дб Оп; Дс). [9] [2] [10] [11] [1]
- Те̑ ја̀лаве кра̏ве да́ли смо у јало̀виње. [12] Фаркаждин Нови Кнежевац Санад [1]
- И̏мам до̏ста ја̏лави ку̀рӯза. Суботица [1]
- То се не исплати радити, то је јалов посао. [8] Иванда Орловат Ченеј [1]
- „Фалш-супа” се спрема од зелени (сецкане на колутиће), сецканог кромпира и першуновог лишћа са додатком трганаца. За ову супу чује се понегде и други назив: јалова супа, јер је без меса. [13] [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 163.
- ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 16, 111, 129.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 150, 265.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 137.
- ↑ 8,0 8,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 120.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 129.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 264.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 58, 137, 365.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 33.