jalova
jalova
jalova (srpski, ćir. jalova)[uredi]
Kategorije: pren.
Značenja:
- Koji ne daje poroda, neplodan, sterilan. [1]
- Domaće životinje nesposobne za razmnožavanje. [2] Jamena Morović Gibarac Molovin Sremska Rača Višnjićevo Bačinci Sot Martinci Kukujevci Erdevik Grabovci Klenak Platičevo Hrtkovci Jarak Voganj Šuljam Ležimir Sviloš Kupinovo Ogar Jazak Vrdnik Čerević Boljevci Karlovčić Prhovo Mali Radinci Neradin Sremska Kamenica Surčin Vojka Golubinci Maradik Krušedol Batajnica Belegiš Novi Slankamen Krčedin Futog Gospođinci Opovo Itebej[1]
- Koji ne daje ploda, besplodan, nerodan. [1]
- Koji ne rađa, koji je neupotrebljiv za obrađivanje (o zemlji). Đurđevo Jasenovo[1]
- Koji ne daje rezultate, uzaludan. [1]
- Bezmestan, postan. [1]
Primeri:
- Ȍnda me prèmestu kot krȃva, jȁlovi krȃva. [1]
- Jèste, tȏ je žíva ȉstina, òterala snàvu što je bíla jȁlova. [3] [2] [4] [5] [6] [7] [8] Jaša Tomić Jamena Morović Sremska Rača Višnjićevo Gibarac Molovin Sot Bačinci Kukujevci Martinci Erdevik Ležimir Sviloš Čerević Šuljam Jazak Bukovac Klenak Voganj Jarak Hrtkovci Platičevo Vrdnik Sremska Kamenica Grabovci Neradin Mali Radinci Ogar Krušedol Maradik Prhovo Karlovčić Kupinovo Golubinci Krčedin Vojka Novi Slankamen Boljevci Batajnica Belegiš Surčin Gospođinci Tovariševo Đurđevo Bačka Palanka Futog Novi Kneževac Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Novi Bečej Itebej Šurjan Boka Neuzina Orlovat Farkaždin Opovo Čenej Ivanda [1]
- Bȇla mȃrva, tȏ je bílo dȁlje, ȕ atār: Gȁlād (krȁve što su jȁlave, jȕnād, kònji su pȁsli, nȁ Galād su pȁsli) ( Ki — SK NK Sn Mo SC Pd Bš Km E Z Š Db Op; Ds). [9] [2] [10] [11] [1]
- Tȇ jàlave krȁve dáli smo u jalòvinje. [12] Farkaždin Novi Kneževac Sanad [1]
- Ȉmam dȍsta jȁlavi kùrūza. Subotica [1]
- To se ne isplati raditi, to je jalov posao. [8] Ivanda Orlovat Čenej [1]
- „Falš-supa” se sprema od zeleni (seckane na kolutiće), seckanog krompira i peršunovog lišća sa dodatkom trganaca. Za ovu supu čuje se ponegde i drugi naziv: jalova supa, jer je bez mesa. [13] [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 163.
- ↑ Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 16, 111, 129.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 150, 265.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 137.
- ↑ 8,0 8,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 120.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 129.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 52, 264.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 58, 137, 365.
- ↑ Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 33.