istrésati
Изглед
istrésati
istrésati (српски, ћир. истре́сати)
[уреди]Глагол
[уреди]Категорије: прен.трп.прен.
Облици:
- ìstrēsam, istresati [1]
- istresati [1]
- -em se, istresati [1]
- -a, istresati, -o Ban [1]
- -im, istresati [1]
- istresati [1]
Значења:
- Tresući čistiti od prašine. [2] [3] [4] Бачинци Госпођинци Кумане Бока Чента[1]
- Vičući na nekoga iskaljivati svoj bes, nezadovoljstvo. [1]
- Seksualno se zadovoljavati, prazniti se. [1]
- Tresući očistiti od prašine. [1]
- Energičnim pokretom, trzajem osloboditi sadržine, isprazniti. [1]
- Izleći. [1]
- Očistiti se. [1]
- Tresući očistiti od prašine. [5] Стапар[1]
- Naglo se osloboditi nečega, ispustiti. [1]
Примери:
- Dváred sam istréso mȇd od cùncukrēta. [6] Иђош Мол Бачко Градиште Нови Кнежевац Српска Црња Меленци Радојево [1]
- Víno ìstrēsa cr̀veno. Шимановци [1]
- Kad se ìzmlāti, mȋ ìstrēsamo žȉto, pa slȁmu bȃcamo. [7] Бока [1]
- Šta mi se istresaš tu ko da sam ti ja kriva!. Јасеново [1]
- A dèvōjke su tȁmo bíle da se istrésaju njȋni vojníci. Војка [1]
- Pčȇle tȁmo svȅ istrȇsem. Избиште [1]
- Ȍnda jȃ ȕvek, dok ȏn odnèse kórpu da istrésē ù kola, a jȃ nàberem kórpu. Бачинци [1]
- Pȁzi da kòmšija, kòmšinica kad istrése, da ti ne òbriše sȗd, tȏ nȇće, ȍnda nȇće nam se svȋnje gòjiti, nek tàkāv mástan vrȃti sȗd. Кула Ново Милошево [1]
- Bodorka, nek je tolka, ona svoju ikru, kad dođe vo da, ona mora svoju ikru da istrese. [8] Моровић [1]
- Jèdva smo se istrésli. [9] Деска [1]
- Istresilo vagon leda. [9] Мокрин [1]
Изведене речи:
Изрази:
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 140.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 58, 128.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 164.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 47, 196.
- ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 489.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ 9,0 9,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 204.