istresati

istresati

istresati (српски, ћир. истресати)[уреди]

Глагол[уреди]

istresati, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.трп.прен.


Облици:

  1. ìstrēsam [1]
  2. -em se [1]
  3. -a, -o Ban [1]
  4. -im [1]

Значења:

  1. Tresući čistiti od prašine. [2] [3] [4] Бачинци Госпођинци Кумане Бока Чента[1]
  2. Vičući na nekoga iskaljivati svoj bes, nezadovoljstvo. [1]
  3. Seksualno se zadovoljavati, prazniti se. [1]
  4. Tresući očistiti od prašine. [1]
  5. Energičnim pokretom, trzajem osloboditi sadržine, isprazniti. [1]
  6. Izleći. [1]
  7. Očistiti se. [1]
  8. Tresući očistiti od prašine. [2] Стапар[1]
  9. Naglo se osloboditi nečega, ispustiti. [1]

Примери:

  1. Dváred sam istréso mȇd od cùncukrēta. [5] Иђош Мол Бачко Градиште Нови Кнежевац Српска Црња Меленци Радојево [1]
  2. Víno ìstrēsa cr̀veno. Шимановци [1]
  3. Kad se ìzmlāti, mȋ ìstrēsamo žȉto, pa slȁmu bȃcamo. [4] Бока [1]
  4. Šta mi se istresaš tu ko da sam ti ja kriva!. Јасеново [1]
  5. A dèvōjke su tȁmo bíle da se istrésaju njȋni vojníci. Војка [1]
  6. Pčȇle tȁmo svȅ istrȇsem. Избиште [1]
  7. Ȍnda jȃ ȕvek, dok ȏn odnèse kórpu da istrésē ù kola, a jȃ nàberem kórpu. Бачинци [1]
  8. Pȁzi da kòmšija, kòmšinica kad istrése, da ti ne òbriše sȗd, tȏ nȇće, ȍnda nȇće nam se svȋnje gòjiti, nek tàkāv mástan vrȃti sȗd. Кула Ново Милошево [1]
  9. Bodorka, nek je tolka, ona svoju ikru, kad dođe vo da, ona mora svoju ikru da istrese. [6] Моровић [1]
  10. Jèdva smo se istrésli. [4] Деска [1]
  11. Istresilo vagon leda. [4] Мокрин [1]


Изведене речи:

  1. istréšen [1]
  2. istrésiti [1]


Синоними:

  1. tresiti [1]
  2. vȑcati [1]
  3. izlivati [1]
  4. izvejavati [1]


Изрази:

  1. Istresti ("istući nekoga"; "Ima da te istresem iz gaća"). [1]
  2. istresti ("isto"). [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 140. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 58, 128.
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 164. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  6. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=istresati&oldid=398813”